Sažetak ▼

U ovom radu pokušaćemo da ukažemo da je genocid nad Jevrejima iz Drugog svetskog rata predstavljao idealan povod za osnivanje jevrejske države Izrael 1948. godine. Obim tog nacističkog zločina poslužio je kao inicijalna kapisla u cilju da Jevreji konačno obnove svoju državu na prostoru Bliskog istoka. Međunarodne okolnosti i sve veća saznanja o stradanju Jevreja išli su na ruku osnivačima moderne jevrejske države. Videćemo da je BenGurion, prvi premijer Izraela, bio više nego voljan da od Zapadne Nemačke zatraži reparaciju za nacističke zločine kako bi svoju zemlju konsolidovao u ekonomskom i vojnom pogledu. Takođe, pokazaćemo da je decenijama od proglašenja nezavisnosti Holokaust korišćen za nekad ofanzivni, nekad defanzivni stav zvaničnog Tel Aviva prema arapskim susedima.

Sažetak ▼

Predmet ovog rada jeste pitanje religijskog identiteta Evropske unije (EU). Autorka u radu ukazuje na hrišćansku tradiciju Evrope koja je imala veliku ulogu u formiranju njenog identiteta. Značajan uticaj rimokatolika i Vatikana doprineo je izgradnji Evropske zajednice za ugalj i čelik, a kasnije i Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Evropska zajednica koja je formirana od strane „Očeva osnivača“ zasnivala se na dva stuba: hrišćanskoj civilizaciji i demokratiji. Stupanjem na snagu Mastrihtskog ugovora to se promenilo. EU je prihvatila sekularne, političke vrednosti kao ključne vrednosti i stubove EU. Cilj ovog rada je da ukaže na to, da je hrišćanstvo bitan element identiteta EU, posebno imajući u vidu aktuelna dešavanja u vezi sa imigracionim talasima na prostoru Evrope. Ovaj rad pokušaće da pruži skroman doprinos akademskoj debati u vezi sa pitanjem „islamizacije Evrope“.

Sažetak ▼

Rad se bavi savremenim spoljnopolitičkim i ekonomskim odnosima između Republike Srbije i Kraljevine Španije. Najpre ćemo se ukratko osvrnuti na najznačajnije momente diplomatskih odnosa u XIX i XX veku, da bi se kasnije fokusirali na odnose u XXI veku. Polazna pretpostavka je da dve zemlje imaju izuzetne političke odnose, koji mogu biti dobra osnova za unapređenje odnosa na polju ekonomije. Razmotrićemo saradnju između ovih zemalja u oblasti zaštite njihovog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, s obzirom da se obe zemlje suočavaju sa separatizmom. Zatim ćemo analizirati značaj Španije, kao jedne od najvećih država članica Evropske unije, za evrointegracione procese Srbije. Takođe, ukazaćemo na pomake koji su poslednjih godina učinjeni na polju ekonomske saradnje, mada postoji mnogo prostora za njeno poboljšanje.

Sažetak ▼

Konvencija o konzularnim odnosima primenjuje se već više od pola veka, kao pravni akt kojim je izvršena delimična kodifikacija i progresivni razvoj konzularnog prava. Autor je u ovom radu želeo da naglasi da neki članovi ove konvencije mogu biti problematični u međunarodnom pravu i praksi, kao što je član 36. koji uređuje opštenje konzularnih funkcionera sa državljanima države imenovanja. Ono što je interesantno jeste da se ovaj član javljao kao sporan kroz nekoliko važnih slučajeva koji su rešavani pred Međunarodnim sudom pravde (kao što su LaGrandi Avena), ali se ponovo javlja u jednom trenutno aktuelnom slučaju pred Međunarodnim sudom pravde, a to je slučaj Jadhav. Saslušanja su zakazana za februar 2019. godine, ali ćemo u ovom radu izložiti problematiku člana 36. Bečke konvencije o konzularnim odnosima, kao i nit koja povezuje tri navedena slučaja, i time pokušati da nagovestimo završetak sudskog postupka u slučaju Jadhav.