Sažetak ▼

Ovaj tekst podeljen je u tri dela. U prvom delu objašnjeni su spoljni i unutrašnji uzroci „evrokrize”. U drugom su prikazane glavne mere koje su do sada preduzete kako bi se kriza prevazišla. U trećem delu ukazano je na pitanja koja sadašnja kriza otvara, posebno u pogledu dalje perspektive evropske integracije. Kriza javnih dugova u državama Evropske unije bez sumnje predstavlja jednu od najkompleksnijih i najtežih ekonomskih i političkih kriza pred kojima se EU našla u svojoj poluvekovnoj istoriji. Nastala je kao direktna posledica finansijske krize koja je 2008. potresla prvo SAD, a onda i ostatak sveta. Pokazalo se takođe da realizacija monetarne unije i stvaranje evrozone nisu bili praćeni rigoroznom ekonomskom i fiskalnom politikom, i da „pakt za stabilnost i rast” nije dao potrebne rezultate, delimično i stoga što nije bio u potpunosti ni poštovan. Poslednje odluke Evropskog saveta, odnosno samita evrozone, koje su usvojene na predlog Nemačke i Francuske decembra 2011, samo delimično odgovaraju na pitanje kako će biti prevaziđeni strukturni ekonomski problemi evrozone. Kratkoročno posmatrano, još se ne može videti na koji će način finansijska kriza biti prevaziđena. Finansijska kriza je posebno očigledno otvorila pitanje odnosa moći u međusobnim odnosima država Evrope. Ona je otvorila pitanje „vođstva” unutar EU u novim uslovima. Premoć Nemačke unutar evropske „porodice” tako je postala još vidljivija.Izlazak Velike Britanije iz aranžmana postignutih decembra 2011. najavljuje novu, dramatičnu prekompoziciju institucionalnih i drugih odnosa moći na evropskom kontinentu, sa Nemačkom kao dominantnom silom „u srcu“ Evrope.

Sažetak ▼

Indikatori nivoa korupcije u Srbiji, i pored toga što nisu potpuno jednoznačni, ukazuju na to da posle 2000. dolazi do trenda vrlo sporog pada koruptivnih aktivnosti. Napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji ocenjen je kao spor i od strane Saveta Evrope i Evropske komisije. Ipak, evaluacija napretka bila bi potpunija da postoje napredniji domaći indikatori korupcije ili metodi evaluacije progresa u borbi protiv korupcije. Očekuje se da nastavak reformi, povezan i uslovljen evropskim integracijama, omogući da ovaj trend ne bude prekinut. Sistemske reforme su put koji bi trebalo nastaviti. Po parametrima nivoa korupcije (indeks percepcije korupcije, Doing Business Rank, lista konkurentnosti SEF, indeks kontrole korupcije itd.), Srbija zaostaje za zemljama regiona koje su članice EU ili su blizu ulaska u tu integraciju.

Sažetak ▼

Kulturna i informativna diplomatija predstavljaju važan i uticajan aspekt savremene javne diplomatije, što pokazuje diplomatska praksa najrazvijenijih zemalja. Srpska kulturna diplomatija u ponovnom nastajanju ima značajne kapacitete i kvalitativna uporišta koje treba preoblikovati i usmeriti u cilju ostvarenja nacionalnih interesa u regionu, Evropi, i šire, međunarodnoj zajednici. U tom kontekstu, i informacionoj diplomatiji pripada posebno mesto, uz uslov da se i ona dodatno i kvalitativno operacionalizuje i ekonomizuje.

Sažetak ▼

U ovom radu biće analizirane ključne tendencije i perspektive u istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji prema Evropskoj uniji u periodu 2000–2010. i ispitana korelacija sa stavovima političkih elita prema pitanjima evropskih integracija. Sve te promene sagledane su u kontekstu brojnih istraživanja koja su sprovele najrenomiranije agencije za istraživanje javnog mnjenja u Srbiji nakon petooktobarskih promena, sa glavnim fokusom na period 2004–2010. Komparativnom analizom biće ukazano na razlike u stavovima javnog mnjenja u Srbiji, kao i na glavne političke, ekonomske i sociološke determinante koje su dovele do promene stavova javnog mnjenja prema ovom izuzetno značajnom pitanju.

Sažetak ▼

Uticaj jurisprudencije Evropskog suda za ljudska prava na nacionalne pravne poretke je dvostruk. Osim što u pojedinačnim slučajevima odlučuje o postojanju kršenja pojedinih prava garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Sud nacionalnim vlastima šalje signale u pogledu adekvatnog tumačenja i primene ljudskih i manjinskih prava. Ograničenje ljudskih prava nekada predstavlja legitimnu odluku vlasti, ali je važno tačno utvrditi pod kojim uslovima i u kojoj meri je to dozvoljeno. Za odgovor na ova pitanja važno je razumeti doktrine koje je Sud razvio i koje primenjuje kada rešava o validnosti ograničenja ljudskog prava u konkretnom slučaju.

Sažetak ▼

Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) inicirala je 1992. godine program Trade Point, a 2000. potpisala ugovor o transferu sa Svetskom Trade Point federacijom (WTPF) koja je formirana kao međunarodna nevladina organizacija čiji je cilj da malim i srednjim preduzećima (MiSP) olakša pristup na međunarodna tržišta, naročito koristeći potpuno ažuriranje informacija i komunikacione tehnologije. Federacija nudi svoje usluge MiSP preko svog websajta www.tradepoint.org, kao i preko mreže ljudskih resursa od preko 120 Trade Point članova lociranih u više od osamdeset zemalja širom sveta. Trade Point funkcioniše po principu one-stop-shops preko kojih klijenti dobijaju pun opseg trgovinskih informacija, trgovinsku asistenciju i usluge elektronske trgovine koje su im potrebne za trgovinu na međunarodnom planu. Korišćenjem usluga WTPF i njenih Trade Point članova, MiSP mogu da dobiju pristup najnovijim informacijama i telekomunikacionim tehnologijama i uslugama, da sa svojim proizvodima upoznaju potencijalne klijente i da nađu poslovne partnere u drugim zemljama. UNCTAD i dalje Federaciji pruža pomoć (kao domaćin njenog Sekretarijata u Ženevi) pod produženim mandatom dobijenom od strane njenih država članica.

Sažetak ▼

Porez na dodatu vrednost, kao kompleksni poreski oblik, suočava se sa brojnim izazovima u svim aspektima njegovog uvođenja i održavanja. Ovaj problem naročito je izražen u federalno uređenim državama, u kojima postoji izrazita potreba za tačnim razgraničenjem nadležnosti pojedinih nivoa vlasti u pogledu prikupljanja i redistribucije ovog, veoma izdašnog, poreskog oblika. Cilj ovog rada je da ukaže na još prisutne probleme u vezi sa primenom poreza na dodatu vrednost u federalno uređenim državama, kao i iznalaženje određenih rešenja koja bi bila prihvatljiva za sve (ili bar za većinu) ovih zemalja.

Sažetak ▼

Pažnja autora ovog rada usmerena je na nove trendove u savremenoj diplomatiji. Uzimajući u obzir nove globalne izazove, kao i pojavu novih aktera na međunarodnoj sceni, autori ukazuju na promene koje su nastale u ovoj oblasti. Navedene promene ilustruju primerima organizacionih struktura ministarstava spoljnih poslova četiri evropske države – Slovenije, Hrvatske, Austrije i Danske.