Sažetak ▼

Cilj ovog članka je prikaz najznačajnijih teorijskih rasprava o evroskepticizmu, kao i upućivanje na postojeća istraživanja javnog mnjenja o evropskim integracijama Republike Srbije. Pitanja na koja rad nastoji da ponudi odgovore tiču se zastupljenosti evroskepticizma u političkom identitetu građana Srbije u kontekstu aktuelnih pregovora o članstvu sa Evropskom unijom. Kao sekundarni izvor podataka, biće korišćeni nalazi istraživanja realizovanih za potrebe Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije, za period između 2009. i 2017. godine. Autor će hronološki predstaviti razvoj javnog mnjenja u vezi sa članstvom Srbije u Evropskoj uniji. Pored toga biće predstavljeni faktori koji dovode do kontinuiranog evroskepticizma u Republici Srbiji. Zaključci rada upućuju na postojanje dugoročnog i visokog nivoa evroskepticizma kod građana Republike Srbije, naročito nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine.

Sažetak ▼

Rad proučava delovanje Evropske unije kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, od 2011. godine. Naglasak je upravo na medijatorskom angažovanju Unije, a ne na pozicijama strana u dijalogu, njihovim interesima, ili stavovima o dijalogu ili posredniku. Cilj je utvrđivanje najvažnijih uspeha, ali i neuspeha koje je Unija ostvarila, budući da se vrlo često javlja jednostrana slika u kojoj se pozitivni ishodi pripisuju posredniku, a negativni stranama u dijalogu. Medijatorski proces propušten je kroz metodološki okvir koji utvrđuje format, ključne dimenzije i strategije. Glavni zaključak jeste da je Evropska unija kao posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine delimično uspešna – ona beleži formalne uspehe i neformalne neuspehe. Kao glavni budući izazov nameće se definisanje uspeha u dijalogu i posredovanju.

Sažetak ▼

Građanski rat u Siriji koji bukti još od 2011. godine, kao svoju posledicu, pored ogromnog broja migranata na tlu Evrope, ima i eskalaciju terorizma i to ne samo u Evropi već širom sveta. Suzbijanje terorizma kao globalnog problema povereno je, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, Savetu bezbednosti, kao najvišem organu zaduženom za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti. Pitanje terorizma se, od strane država članica, često zloupotrebljava i tretira kao sredstvo za sprovođenje kako spoljne, tako i unutrašnje politike velikih sila, zanemarujući time da njihovo delovanje treba da bude in commune bonum, odnosno za opšte dobro čovečanstva, koje je i te kako ugroženo ovim složenim oblikom političkog nasilja. Imajući u vidu da sredstva javnog informisanja u Srbiji u većini slučajeva nisu izveštavala o rezolucijama koje se bave temom terorizma, već je fokus bio usmeren na senzacionistički element terorističkih napada, nameće se potreba za sveobuhvatnom analizom tih dokumenata uzimajući u obzir njihovu pravnu snagu.

Sažetak ▼

Kontinuirano jačanje Turske uz izmenjene globalne okolnosti prouzrokovane okončanjem Hladnog rata, stvorilo je mogućnost za određenje sveobuhvatne i relativno nezavisne strategije državnog nastupanja, oličene u konceptu neoosmanizma. Veliki značaj u okviru ove strategije ima region Balkana, sa posebnim akcentom na geopolitički prostor Bosne i Hercegovine. Od dolaska na vlast AKP, na čelu sa Redžepom Tajipom Erdoganom, uočljivi su novi impulsi u smeru jačanja političkog, ekonomskog, bezbednosnog i kulturnog aspekta turskog prisustva u BiH. Sprovođenje koncepta neoosmanizma na prostoru BiH u velikoj meri usmereno je ka zaštiti interesa muslimanskog faktora, a neretko suprostavljeno interesima druga dva naroda. Politički uticaj predstavlja najdominantiju oblast turskog prisustva, dok ekonomski i kulturni beleže određena jačanja. Sa druge strane, osim Turske na muslimanski činilac pre svega, ali i na celokupan prostor BiH, uticaj još od vremena otpočinjanja građanskog rata (1992–1995) imaju konkurenti Iran i Saudijska Arabija, koje teže jačanju sopstvenog uticaja i geopolitičkih strategija na ovom prostoru.

Sažetak ▼

U radu se analizira položaj Japana u regionu Istočne Azije, sa osvrtom na istorijski tok, od uspona do regionalne, a zatim i velike sile koja je koristila svoju moć u ostvarivanju imperijalističkih ciljeva. Takođe, rad obuhvata analizu japanske sposobnosti da povrati stari položaj u regionalnoj raspodeli moći, posle odlaska američkih upravljača 1952. godine. Poseban osvrt stavljen je na strategiju Japana da, u novim okolnostima, pre svega uzdizanju Kine kao svetske sile, održi status quo na Dalekom istoku.

Sažetak ▼

Neracionalno korišćenje vode reka Sir Darje i Amun Darje, u Centralnoj Aziji, odnosno na području Aralskog basena, dovelo je do velikog poremećaja vodenog bilansa Aralskog jezera. Tokom 60-ih godina prošlog veka, odlukom vlasti Sovjetskog Saveza, ovaj region je pretvoren u „region pamuka“ za čije potrebe je izgrađen veliki broj kanala za navodnjavanje. Zahtevi za proizvodnjom pamuka su rasli iz godine u godinu, što je uticalo da poraste potrošnja pijaće vode. Od 1961. godine priticaj vode u jezero se toliko smanjio da nije mogao da nadomesti količinu vode koja se iz njega gubila isparavanjem. Na ovaj način nivo vode u jezeru se konstantno smanjivao, tako da je 1989. godine nivo jezera bio manji za 14 m u odnosu na stanje iz 1960. godine. Međutim, raspadom Sovetskog Saveza, 1991. godine, u Aralskom basenu nastaje 5 novih država, koje ne mogu da nađu zajednički jezik oko raspodele i korišćenja resursa pijaće vode, što je dodatno pogoršalo veliku ekološku katastrofu u ovom regionu, koja je ostavila nesagledive posledice (klimatske, ekološke, socijalne i zdravstvene) ne samo po biljni i životinjski svet već i po čoveka. Težnja svake novonastale države, da ima primat u korišćenju i potrošnji ograničenih resursa pijaće vode, odnosno težnji da do krajnjih granica iskoristi u potpunosti „svoje” resurse pijaće vode, koji predstavljaju osnovni katalizator rasta njihovih slabih ekonomija, predstavlja najozbiljniju bezbednosnu pretnju koja bi moglo da destabiliše region Centralne Azije, i da nesumljivo uveća već postojeći potencijal militarizacije, sukoba i konflikata nad ovim ograničenim, ali obnovljivim prirodnim resursom. U radu je posebno naglašeno stanje resursa pijaće vode u centralnoj Aziji – Aralskom basenu, uzroci medjunarodnog spora i posledice međunarodnog spora u besenu Aralskog jezera.

Sažetak ▼

Predmet ovog rada jesu političke pretpostavke zasnivanja regionalizma i regionalizacije u Bosni i Hercegovini. Кakva su iskustva drugih zemalja i opšte pretpostavke za razvoj regionalizma, te kakvi su geopolitički aspekti regionalizma u Bosni i Hercegovini. Regionalizaciju podstiču strateški, ekonomski i često, kulturni činioci. Intenzivnijom regionalizacijom, učvrščivanjem bezbijednosnih, privrednih, kulturnih, vjerskih i drugih oblika veza i savezništva države određene regije produbljuju postojeće ili definišu nove oblike regionalne povezanosti. Ipak, kada je BiH u pitanju treba reći da ne postoji jasna i usaglašena regionalna politika i usaglašenost na svim nivoima „vlasti” ili, tačnije, „upravljanja” o pravcu u kome regionalna politika treba da se razvija.

Sažetak ▼

Svrha MMF-ih programa je pomoć zemljama u razvoju koje se suočavaju sa ekonomskim i finansijskim problemima, a cilj je jačanje stabilnosti njihovog deviznog kursa, finansijskog sistema i nacionalne valute, što sledstveno vodi povećanju ugleda država-članica i poverenja inostranih investitora, te ubrzanju regionalnog razvoja. Pritom, MMF je, uprkos pozitivnim rezultatima, kritikovan jer je od savetodavne, tehničke i nepolitičke institucije pretvoren u aktera koji limitira integritet država-članica koje, iako pod pritiskom proliferacije uslova, nisu ostvarile očekivani privredni rast. Ipak, ako odgovarajući na kritike uzmemo u obzir reformske kapacitete vlada i sklonost političara ka korupciji jasno je zašto MMF koristi potrebu država-članica za kreditima i odnos subordinacije prilikom primene politike uslovljavanja. Ali, neophodno je i da MMF programske uslove adaptira specifičnim okolnostima država-članica.