Sažetak ▼

Administracija Donalda Trampa nasledila je od svoje prethodnice najgore stanje odnosa Rusije i Sjedinjenih Država nakon Hladnog rata. Uprkos očekivanjima da bi Trampov izbor mogao da dovede do novog pokušaja rusko-američkog približavanja, to se još uvek ne dešava. U ovom radu iznosimo tezu da osnovni uzrok neuspeha Trampa da započne proces približavanja sa Rusijom leži u odsustvu „velike strategije“ kod njega, usled čega unutrašnjopolitička dinamika u SAD stiče odlučujući uticaj na održanje inercije u spoljnoj politici. Ipak, autor ne vidi mogućnost da se u toku Trampovog mandata rusko-američki odnosi dodatno zaoštre, niti da se otvore novi geopolitički frontovi njihovog sukoba u odnosu na postojeće. U tom smislu, američki pritisci kojima je Srbija u poslednje vreme izložena zbog svojih odnosa sa Rusijom nisu zasnovani na realnosti rusko-američkih odnosa, već na propagandi. Poteškoće s kojima se Srbija suočava, u njihovom savlađivanju posledica, su pogrešne procene njene političke elite da će se američka spoljna politika nakon izbora promeniti u pozitivnom smeru za Beograd.

Sažetak ▼

Primetno je da od 2014. godine dolazi do intenziviranja odnosa između Srbije i Albanije. Do tada, zvanična komunikacija između dve zemlje uglavnom se odvijala kroz multilateralni format. Od tada, Beograd i Tirana se fokusiraju na bilateralne odnose: Aleksandar Vučić je bio prvi premijer Srbije u istoriji koji je posetio Tiranu, a Edi Rama predsednik albanske vlade koji je posle 68 godina doputovao u Beograd. Zajednička težnja dve zemlje je da se radi na jačanju ekonomskih odnosa, povećavanju trgovinske razmene, širenju saradnje u oblasti turizma i izgradnji infrastrukturnih projekata. Međutim, uprkos svim najavama, odnosi između dve zemlje ostaju složeni i opterećeni, pre svega, pitanjem statusa Kosova i Metohije. Zbog toga se bilateralna saradnja Beograda i Tirane može posmatrati, pre svega, kao politička nužnost kojoj obe zemlje pribegavaju kako bi pokazale da ispunjavaju kriterijume o dobrosusedskim odnosima i time nastavile proces evrointegracija. S druge strane, pogledi na pitanja od značaja za bezbednost obe države ostaju suprotstavljeni što, dugoročno posmatrano, ne daje nadu da do razvoja srdačnih i plodnih odnosa može doći. Pokušaj izgradnje srpsko-albanskih odnosa na novim temeljima zbog toga je teško ostvarljiv projekat, a tekuće aktivnosti obe zemlje treba posmatrati kao konstruktivnost koja se manifestuje pod pritiskom EU integracija.

Sažetak ▼

Srbija je već četvrt veka suočena sa rastućom tendencijom depopulacije (negativna stopa prirodnog priraštaja je sve veća i emigracija mladih, osobito obrazovanih i talentovanih ljudi sve dinamičinija), kao i slabim privrednim performansama i izrazito skromnim ekonomskim razvojem. Ona se danas suočava sa velikim izazovima, jer je zemlja utočišta, tranzita i porekla za mnoge ljude koji su morali da napuste svoje domove iz različitih razloga. Politika upravljanja migracijama postala je važna oblast javnih politika, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom planu. Ekonomska teorija prekograničnih migracija bavi se, u najvećoj meri, sledećim pitanjima i to: zašto ljudi migriraju, ko migrira, i koje su posledice kako po zemlje porekla migranata tako i po zemlje odredišta? Iako postoji tendencija u literaturi da se napravi razlika između unutrašnjih i međunarodnih (eksternih) migracija, zapravo postoji samo jedna ekonomska teorija migracija. Migracija predstavlja ulaganje za nečiju dobrobit. Efikasnost migracionih politika je često osporavana zbog navodnog propusta da se upravlja imigracijama na način da se država zaštiti od neželjenih migranata i njihovih neproduktivnih efekata. Međutim, zbog osnovnih metodoloških i konceptualnih ograničenja, dokazi navodne tvrdnje su ostali nejasni. Centralno pitanje na koje autor traži odgovor jeste: Kako migraciona politika Srbije utiče na veličinu, pravce i prirodu migracija u zemlju i iz zemlje? Uz to, koji su efekti migracija i značaj ovih efekata za sveukupni razvoj Srbije? U cilju izgradnje konceptualne jasnoće, autor podvlači razliku između efekata emigracione politike u pogledu obima migracija, prostorne pokretljivosti, kompozicije migracija (legalni kanali i karakteristike migranata, sa posebnim naglaskom na talente), tajming migracija i povratak migranata u matičnu državu. Konačno, autor sugeriše i neke mere i aktivnosti koje bi državni organi trebalo da preduzimaju radi minimiziranja gubitaka i maksimiziranja dobiti od spoljnih migracija Srbije.

Sažetak ▼

Rad analizira problematiku nacionalnih manjina i sagledava mesto koje ona ima u spoljnoj politici Srbije. Autor postulira tezu da je poštovanje manjinskih prava, kako nacionalnih manjina u Srbiji tako i Srba u regionu, od značaja za bilateralne odnose sa zemljama okruženja i podvlači važnost manjinskih pitanja u procesu evrointergracije Srbije, pre svega, kroz primenu Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. U radu se ukazuje na potrebu poboljšanja postojećeg normativnog okvira poštovanja manjinskih prava i rešavanja manjinskih problema u Srbiji, iznose osnovni problemi sa kojima se suočavaju manjinske zajednice i njihovi glavni zahtevi i naglašava opredeljenje Srbije za efektivno poštovanje prava nacionalnih manjina i dalje unapređenje položaja Srba u regionu. Imajući u vidu da je rešavanje manjinskih pitanja u funkciji, kako unapređenja bilateralnih odnosa sa zemljama okruženja tako i integracije Srbije u Evropsku uniju kao naših spoljnopolitičkih prioriteta, autor podvlači značaj koju pitanja nacionalnih manjina imaju u spoljnoj politici Srbije, zaključujući da se ona mogu smatrati jednom od njenih determinanti.

Sažetak ▼

Zabrani torture posvećen je veliki broj međunarodnih instrumenata, opštih i specijalizovanih, kako na univerzalnom, tako i na regionalnom planu. Međutim, većina njih ne sadrži definiciju mučenja, pa se zato za relevantnu uzima ona data u najsveobuhvatnijem aktu –Konvenciji UN protiv mučenja i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja. Navedena Konvencija posebno isključuje mogućnost pozivanja na izuzetnu okolnost, usled koje bi mučenje bilo opravdano. Uprkos postojanju suprotnog stava pojedinih teoretičara, koji se pozivaju na scenario „bombe koja otkucava“, međunarodno pravo nema dilemu. Na osnovu međunarodnih ugovora i prakse nadzornih tela nedvosmisleno je utvrđen apsolutni karakter zabrane mučenja. U pitanju je norma kogentne prirode koja obavezuje sve države sveta i ni pod kojim uslovima ne trpi odstupanja.

Sažetak ▼

Terorističke grupe koriste sajber prostor za širenje propagande, plasiranje ideoloških, političkih, verskih ideja, za međusobnu komunikaciju i organizaciju aktivnosti, planiranje napada u fizičkom svetu, finansiranje. Društvene mreže poput Fejsbuka, Tvitera, Instagrama, Telegrama doprineli su radikalizaciji kao i regrutaciji, pre svega, mladih ljudi koji prihvataju načela terorista i priključuju se njihovim redovima. Moderni načini komunikacije omogućili su teroristima sposobnost uspešnog povećanja članstva i svojih redova bez direktnog, fizičkog kontakta. Članak pokušava da analizira ulogu društvenih mreža i načine na koje postavljen sadržaj utiče da se deca i mladi pridruže Islamskoj državi.