Sažetak ▼

Globalni šokovi pandemije COVID-19 i ukrajinskog rata na priliv stranih direktnih investicija (SDI) u evropskim zemljama, posebno u Istočnoj Evropi, predstavljali su važnu debatu među kreatorima politike EU. Ova studija procenjuje nivo uticaja dva globalna šoka na SDI u trideset devet evropskih država i dvadeset država Istočne Evrope, od prvog kvartala 2020. do četvrtog kvartala 2022. godine. Za uporednu analizu koristi se statička panel regresija. Naši nalazi pokazuju da su varijacije u nivoima strogih COVID-19 mera u pojedinačnim državama značajno povezane sa povećanim prilivom SDI. Ovo sugeriše da će investitori povećati ulaganja u države sa strožijim merama za ograničavanje kriza. Dok su varijacije u ukupnom broju slučajeva COVID-19 povezane sa povećanim prilivom SDI u Evropi, ali smanjenim prilivom SDI u Istočnoj Evropi. Pronalazimo mogućnost da je kriza stvorila nove prilike i podsticaje za strane investitore u Evropi u poređenju sa Istočnom Evropom.

Sažetak ▼

Pandemija COVID-19, zajedno sa ratom Rusije i Ukrajine, imala je katastrofalne posledice na globalnu ekonomiju. Kao rezultat krize normalan način poslovanja drastično se promenio, a s tekućom ruskom invazijom na Ukrajinu mnoge vlade i kompanije preduzele su hitne mere vezane za investicije. Bez sumnje, većina istočnoevropskih zemalja teško su pogođene. Stoga je ključno otkriti kakav uticaj ovi izazovi imaju na strane direktne investicije (SDI) u ovim zemljama. Da bi se to učinilo, rad koristi tehniku panel podataka za procenu uticaja COVID-19 i ukrajinskog rata na SDI u istočnoevropskim ekonomijama od 1995. do 2022. Rezultati regresije pokazuju da su i pandemija i rat obeshrabrili strane investicije u panelu razmatranih zemalja. Rezultati dalje ukazuju da su rast po glavi stanovnika i otvorenost trgovine važne determinante SDI.

Sažetak ▼

U trenutnoj složenoj međunarodnoj situaciji, posebno pod uticajem rusko-ukrajinskog sukoba, na priliv stranih direktnih investicija (SDI) u istočnoevropskim državama ozbiljno utiču geopolitički rizici. Međutim uviđa se nedostatak istraživanja ove teme u Istočnoj Evropi. Na osnovu podataka o prilivu SDI u istočnoevropskim državama i nivoa političkog rizika Međunarodnog vodiča državnih rizika (International Country Risk Guide) od 2009. do 2020. godine, ovaj rad istražuje uticaj geopolitičkih rizika na priliv SDI u Istočnoj Evropi korišćenjem jednostavne linearne regresije. Utvrđeno je da geopolitički rizici imaju značajan negativan uticaj na priliv SDI u istočnoevropske države. Ipak, dalje studije otkrile su da potpisivanje regionalnih trgovinskih sporazuma može pomoći u ublažavanju ovog negativnog efekta; aktivno sprovođenje bilateralnih trgovinskih ili investicionih sporazuma pogoduje razvoju SDI u državama domaćinima.

Sažetak ▼

Krizna vremena pružaju priliku problematizovanja socioekonomskih agenasa i specifičnih fenomena otpornosti ekonomskog rasta. Ovaj rad oslanja se na ekonometriju u analizi podataka prikupljenih iz sekundarnih izvora, uglavnom dostupnih u Indikatorima svetskog razvoja (World Development Indicators), kako bi se komparativno ispitale promene ponašanja stranih investitora u Istočnoj Evropi i Africi tokom značajih kriza s kojima se svet suočio u protekle dve decenije. Kroz njihove uticaje cilj je da se identifikuju gore navedene promene u ponašanju, i da se na taj način pomogne kreatorima politike u unapređenju politike jačanja i negovanja otpornosti i održavanja stranih direktnih investicija (SDI) tokom i nakon krize. Otkriveno je da strani investitori umanjuju svoju izloženost tokom kriza u Istočnoj Evropi i Africi. Čini se da je pad priliva veći u Istočnoj Evropi nego u Africi. Međutim, promena u neto efektima SDI na infrastrukturu, otvorenost trgovine i ekonomski rast značajnija je za afričke ekonomije. Stoga se veruje da bi, za negovanje otpornosti SDI ili njihovo održavanja nakon krize, zakonodavci trebalo da sprovode politike koje podržavaju smanjenje odliva SDI, razvoj infrastrukture, poboljšanje trgovinske otvorenosti i, konačno, unapređenje održive agende SDI. Empirijskom analizom o efektima koje krizni periodi imaju na SDI u Istočnoj Evropi i Africi, ovaj rad pruža sugestije o politikama koje podstiču otpornost i održavanje SDI u ovim regionima. Međutim, iako se buduća istraživanja mogu nadovezati na gore navedeno, postoji potreba da se posebno istraži kako održivi instrumenti mogu podržati otpornost SDI tokom kriza.

Sažetak ▼

U vremenu redizajniranja industrijskog lanca snabdevanja usled pandemije COVID-19 i geopolitičkih rizika, istočnoevropske ekonomije mogu imati koristi od svoje strateške lokacije,međuzavisne i međusobno povezane proizvodne strukture u privlačenju stranih direktnih investicija (SDI), posebno u industriji poluprovodnika. Kako se ove ekonomije pojavljuju u globalnom lancu snabdevanja poluprovodnicima, one moraju uravnotežiti privlačenje SDI sa pojačanim nacionalnim bezbednosnim ograničenjima. Analizom obrazaca priliva SDI za dvadeset istočnoevropskih ekonomija između 2003. i 2022. godine, razvojem međuzavisnih industrijskih indeksa i procenom restriktivnosti SDI, nalazimo da kombinacija veće međuzavisnosti trgovine u elektronskoj industriji, evropskih integracija i povoljnije restriktivnosti SDI dovodi do većih SDI u ovim ekonomijama. Nalazi otkrivaju da će viši nivo međuzavisnosti poluprovodnika između azijskih zemalja i istočnoevropskih ekonomija pozitivno korelirati sa povećanjem priliva SDI u drugim ekonomijama. Međutim, potvrđena je slaba negativna korelacija između SDI u istočnoevropskim ekonomijama i indeksa restriktivnosti SDI OECD. Nasuprot tome, izgledi za strateška ulaganja u informacionim tehnologijama, proizvodnji baterija za električna vozila i automobilskim sektorima u istočnoevropskim ekonomijama, koncentracijom SDI na Zapadnom Balkanu i drugim kandidatima koji nisu članice EU mogli bi se dalje povećati, ukazujući na potrebu učešća u zajedničkom procesu ograničenja SDI i uravnotežavanja interesa sa osnovnim evropskim vrednostima. Istovremeno, nema dokaza o pozitivnom uticaju povećanja kineskih investicija na SDI u istočnoevropskim ekonomijama, što ukazuje na kinesku preferenciju prema razvijenim zemljama EU, dok Nemačka služi kao glavni izvor SDI u pomenutim ekonomijama.

Sažetak ▼

Sveobuhvatni rat Rusije protiv Ukrajine, koji je počeo u februaru 2022, stvorio je velike neizvesnosti za direktne strane investicije (SDI) u i iz Rusije i negativno uticao na njih u kratkom, srednjem i dugoročnom periodu. Stepen uticaja zavisiće od tačnog sadržaja sankcija i kontrasankcija, koje se stalno razvijaju. Međutim, ozbiljne posledice nekih od njih bile su vidljive rano, što je dodatno povećalo finansijski pritisak izazvan ratom. SDI u i iz Rusije su dramatično opale 2022. i, u zavisnosti od dužine i intenziteta sukoba, ostaće spore u narednim godinama osim ako se ne pronađe izlazna strategija za zaustavljanje sukoba i njegovu eventualnu eskalaciju. U ovom članku se zaključuje da bi pad SDI štetio ekonomskim kapacitetima Rusije, na koje je već uticala prethodna runda sankcija koje su uvedene 2014. Ako uspe, odvajanje ruske privrede od SDI partnera primenom sankcija bilo bi efikasno samo delimično i uz relativno visoke troškove. Ovo bi, zauzvrat, moglo osujetiti same ekonomske osnove ratnih napora.