Sažetak ▼

Cilj rada je sagledavanje nedostataka sadržine Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u odnosu na tumačenje njegovog tvorca Rafaela Lemkina, kako bi se identifikovali potencijalni činioci i faktori političkog uticaja na procesuiranje zločina genocida. U uvodnom delu ukazuje se na izostavljene Lemkinove metode genocida propisane u Konvenciji i primenu pojedinih pravnih instituta sa izraženim političkim narativom, koji su potvrđeni u radu međunarodnih krivičnih sudova (ICTR i ICTY) i pojedinih nevladinih organizacija, s tendencijom pronalaženja rešenja u ograničenju političkog uticaja na primenu Konvencije. U dokazivanju povezanosti politike sa genocidom, odnosno izvođenju argumenata o stepenu zloupotrebe pojma genocida u političke svrhe, kao relevantni pokazatelji biće korišćeni: sadržaj Konvencije, pojedini pravni instituti izvedeni iz predmeta međunarodnih krivičnih sudova, stavovi i mišljenja sudija Međunarodnog suda pravde o genocidu, ali i pojedinih nevladinih organizacija u dokazivanju zločina genocida. Sistematizujući navedene parametre u jednu celinu izveo bi se zaključak o elementima genocida na osnovu kojih bi se eventualno mogla nadograditi postojeća definicija genocida u skladu sa Lemkinovim načelnim pitanjima, među kojima je primarno pitanje politizacije genocida.

Sažetak ▼

Od trenutka kada je izraz Srpski svet postao zastupljen u javnom diskursu, on je neprekidno poistovećivan sa konceptom Ruskog mira. Iz tog razloga se ovaj rad zasniva na metodološkom pristupu komparativne analize, s namerom da se sistematski uporede dva navedena koncepta, kako bi se utvrdile njihove sličnosti i razlike. Pored uporedne analize, upotrebljena je i kvalitativna analiza sadržaja unapred odabranih iskaza istaknutih društvenih aktera u kojima oni porede srpski koncept sa Ruskim mirom. Taj pristup je posebno značajan za razumevanje pojma Srpskog sveta i njegovog poređenja sa drugim konceptima, jer se radi o mentalnoj konstrukciji, te će fokus biti stavljen i na tokove mentalnog uobličavanja sveta na način na koji ga tumače, pretežno nesrpske, odnosno regionalne političke i akademske elite, kao i na procese konceptualizacije stvarnosti. Na osnovu rezultata analize dolazi se do zaključka da su uglavnom njegovi oponenti etiketirali Srpskisvet kao ‘pozajmljen’ koncept od svog navodnog ruskog ‘ekvivalenta’, s nastojanjem da ga diskredituju u javnosti. Protivnici Srpskog sveta pretpostavljaju da koncept ima teritorijalnu konotaciju, imperijalne pretenzije, kao i da će nastojati da prekraja državne granice. Ipak, rezultati istraživanja pokazuju da, uprkos pojedinim sličnostima, srpski koncept nije osmišljen po uzoru na Ruski mir, već da se radi o autentičnoj ideji zasnovanoj na interesima srpskog naroda i njegovih elita.

Sažetak ▼

Glavna namera ovog rada jeste da pojasni uticaje neokonzervativnih paradigmi na transformaciju političkog pejzaža Srednje Evrope, s posebnim fokusom na četiri države-članice Evropske unije iz redova Višegradske grupe. Autor navodi da konzervativne snage u datom regionu nastoje da uspostave vlastitu geopolitičku paradigmu, a time i osnov za širu političku legitimaciju, kroz zagovaranje jačanja nacionalne autonomije, kulturno-istorijskih prava i kontinuiteta, kao i tradicionalne vrednosti. Međutim, kako se navodi, ta nastojanja ne predstavljaju samo odraz težnji da se postavi kontrateža dominantnim (liberalno-demokratskim) principima i diskursima Evropske unije, već i kako bi se formulisao alternativni narativni okvir za preispitivanje tih načela. U tom pogledu, konzervativni akteri (uključujući i one koji se smatraju „neliberalnim“) polažu značaj na lokalne tradicije i identitete, kao i na značaj nacionalne suverenosti (uz povremeno javljanje tzv. „političkog mesijanizma“), naspram čega se nadnacionalna integracija neretko kvalifikuje kao apstraktna i nejasna, pa i „hegemonijska“ ili dominacijska. Oslanjajući se na intersekciju teorijskih okvira i metodoloških perspektiva iz više oblasti (istorija evropskih integracija, studije identiteta, populizam), rad teži da rasvetli kompleksne odnose između ideoloških matrica neokonzervativizma, religijske ukorenjenosti i etničke pripadnosti, pridonoseći time dubljem razumevanju savremenih političkih konstelacija i izazova sa kojima se Centralna Evropa suočava.

Sažetak ▼

Rad analizira Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (ZSBP) Evropske unije u kontekstu savremenih globalnih izazova i sve prisutnije potrebe za strateškom autonomijom. Nakon kraćeg prikaza sledi istorijski razvoj ZSBP – od neuspešnih integracionih pokušaja pedesetih godina XX veka, preko Evropske političke saradnje, do savremenog institucionalnog okvira definisanog Ugovorom iz Mastrihta. Poseban akcenat stavljen je na normativne ciljeve ZSBP, ali i na njenu institucionalnu slabost, naročito u kriznim situacijama kada se zahteva brzo i jedinstveno delovanje. Kao ključni test za ZSBP razmatra se odgovor EU na rusku agresiju na Ukrajinu, koji otkriva ograničenja postojećeg modela odlučivanja i zavisnost Unije od političke volje država članica. U tom kontekstu, koncept strateške autonomije analizira se kao neophodan korak ka redefinisanju uloge EU u multipolarnom svetu. Strateška autonomija podrazumeva sposobnost Unije da samostalno odlučuje i deluje u skladu sa sopstvenim interesima i vrednostima, bez ugrožavanja saradnje sa saveznicima. Rad ukazuje na potrebuza institucionalnom reformom, jačanjem tehnološkihi odbrambenih kapaciteta i većom unutrašnjom kohezijom kako bi EU mogla delovati kao efikasan i snažan globalni akter.

Sažetak ▼

Primena koncepta lјudske bezbednosti (Human Security - HS) u praksi podrazumeva operacionalizaciju njegovih teorijskih postulata u cilјu ublažavanja ili smanjenja intenziteta pretnji koje ugrožavaju pojedince i zajednice. Sprovođenje aktuelnih državnih politika i strategija koje utiču na nivo bezbednosti građana zasniva se na principu delovanja odozgo prema dole, sa druge strane, operacionalizacija, tj. sprovođenje aktivnosti od značaja za nivo bezbednosti građana zahteva implementaciju odozdo prema gore kako bi se reagovalo što je brže moguće. Nedostatak opisane situacije je što se državne strategije retko menjaju i često nisu u skladu sa izmenjenim okolnostima na nižim nivoima. Država na strateškom nivou, kao inertna struktura, sporo odgovara na promene u okruženju što dovodi u pitanje efikasnost institucionalnog sistema. To konkretno znači da se sporom reakcijom ili njenim izostajanjem ugrožavaju interesi građana što se direktno manifestuje kroz kvalitet njihovih života. Rešenje problema kašnjenja reakcija i neusklađenosti između strateškog nivoa (promena nacionalne strategije i njena operacionalizacija) i nivoa zadovolјavanja potreba građana zahtevaju uvođenje novih elemenata unutar strukture sistema. Prepoznavanje pojedinaca, udruženja građana, organizacija lokalnog stanovništva po teritorijalnoj osnovi ili tradicionalnih autoriteta kao bitnih karika je od suštinskog značaja za otklanjanje uočenih nedostataka između strateškog i operativnog nivoa. Ovaj problem ne postoji u demokratskim sistemima sa institucijama čiji je rad u interesu građana. Međutim, u nestabilnim, tranzicionim zemlјama neophodno je primeniti model koji bi obezbedio učešće što većeg broja aktera sistema u procesu uspostavlјanja demokratskih institucionalnih mehanizama. Rešenje treba tražiti u pravcu hibridizacije političkog sistema kako bi ovaj aktivirao što veći deo populacije u procesu donošenja odluka. Ovaj sistem u kontekstu koncepta lјudske bezbednosti možemo okarakterisati kao Hibridnu bezbednosnu arihtekturu (Hybrid Security Architecture - HySec). Hibridizacija, u datom kontekstu, podrazumeva nadogradnju političkog sistema i reformu sektora bezbednosti uz odgovarajuću upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija (Information and Communication Technology - ICT). Konceptualno i funkcionalno, HySec struktura povezuje analitički okvir baziran na znanju (koncept lјudske bezbednosti) sa konkretnim podacima dobijenim od građana ili predstavnika njihovih udruženja. Rezultati rada obe komponente se superponiraju i koriste za integralno upravlјanje, kao i za predviđanje budućeg HS statusa. Na ovaj način ostvaruje se usklađivanje državnih i nedržavnih aktera u oblasti bezbednosti kroz sprovođenje aktivnosti kreiranja politike i izradu operativnih programa u cilјu podizanja nivoa bezbednosti i ostvarivanja lјudskih prava na nivou lokalnih zajednica. Hibridizacijom sistema bezbednosti u infrastrukturnom obliku putem decentralizovane računarske mreže, zasnovane na arhitekturi hibridnog oblaka sa više nivoa pristupa, može podstaći učešće građana i time doprineti postizanju cilјeva HS.

Sažetak ▼

Učestalost vojnih pučeva u Africi povećala se nakon talasa nezavisnosti, a zatim se stabilizovala, posebno tokom faze demokratske tranzicije koja je počela početkom 1990-ih. Međutim, pučevi su ponovo porasli poslednjih godina, do te mere da su postali jedno od najbržih i najjednostavnijih sredstava za preuzimanje vlasti na kontinentu. Ovajrad ispituje krize pučeva u Africi u kontekstu međunarodnog prava. Time ciljem je da se poboljša razumevanje i pruži uvid u potencijalna rešenja. Da bi se postigao ovaj cilj, korišćeni su alati specifični za istoriju, političke nauke i međunarodno pravo. Korišćena je analiza dokumenata, uzročna analiza, uporedna analiza i studije slučaja. Nalazi otkrivaju neadekvatnost međunarodnih pravila u rešavanju i sprečavanju kriza. Štaviše, ova pravila često ostavljaju rupe koje omogućavaju zaverenicima puča da legitimišu svoje postupke i izbegnu odgovornost. Stoga, uravnotežen pristup koji integriše snage i mekog i tvrdog prava može biti neophodan za unapređenje postojećih mehanizama i razvoj novih strategija koje daju prioritet prevenciji, promovišu dobro upravljanje i obezbeđuju odgovornost vođa puča.

Sažetak ▼

Aktuelizacija zelene ekonomije privukla je pažnju na Balkanskom poluostrvu. Dok su druge zemlje EU postigle značajan napredak u različitim pitanjima politike ozelenjavanja, zemlje Zapadnog Balkana (ZB) krecu se sporijim tempom. ZB pokazuju značajan potencijal; poseduju kapacitet za rast, a propisi u vezi sa ozelenjavanjem su se znatno poboljšali. Međutim, prelazak sa smeđe na zelenu ekonomiju napreduje sporo. Širenje koncepata finansiranja zelene tranzicije, kroz mere kao što su zelene strane direktne investicije,razvojna pomoc, zeleni krediti i zelene obveznice, otkrilo je mnoga ograničenja tradicionalnih investicionih pristupa. Analizirajuci trenutnu situaciju u odnosima EU i Srbije i kapacitete i potencijal Srbije u vezi sa politikom ozelenjavanja, sprovodimo analizu koja povlači analogije iz različitih aspekata efikasnosti zelenih investicija u ekonomskim sektorima. Studija identifikuje ulogu finansiranja u ekonomskom rastu ZB. Takođe ispituje ulogu razvojne pomoci EU, glavnog trgovinskog partnera regiona Zapadnog Balkana (ZB). Ovo istraživanje pruža konkretne preporuke kreatorima ekonomske politike kako bi se poboljšala efikasnost finansiranja zelene tranzicije, čime bi se doprinelo razvoju i modernizaciji ZB.

Sažetak ▼

Predmet rada su saudijske nuklearne težnje, posebno u kontekstu iranske nuklearizacije. Osnovni cilj je identifikacija faktora koji podstiču nuklearne ambicije Saudijske Arabije. Istraživačko pitanje koje usmerava rad glasi: Da li je ubrzani razvoj iranskog nuklearnog programa katalizator nuklearnih ambicija Saudijske Arabije? Teorijski okvir rada čini teorija ravnoteže pretnji razvijena u okviru realističke škole međunarodnih odnosa. Kao osnovni metodi izdvajaju se analiza sadržaja i analiza diskursa. Nalazi istraživanja pokazuju da je razvoj iranskog nuklearnog programa identifikovan kao ključni faktor koji postojeću iransku pretnju podiže na jedan novi nivo, koji je neprihvatljiv za Saudijsku Arabiju, naročito ako se ima u vidu saudijska percepcija agresivnih namera Irana. Zaključak je da, bez obzira na to što Saudijska Arabija ne raspolaže infrastrukturom i tehnološkom sposobnošću da u kratkom roku sustigne Iran, može se očekivati da će težiti sopstvenoj latentnoj nuklearnoj sposobnosti, naročito ako se ima u vidu nesigurnost u prošireno odvraćanje saveznika. Na tom putu bi najverovatnije sledila strategiju nuklearnog vrdanja, kojom se i sam Iran služi.