Sažetak ▼

Rad se bavi razvojem koncepta neutralne države u međunarodnim odnosima počev od XIX veka, koristeći različita teorijska razmatranja i istorijske primere. Analizira se status nekoliko savremenih evropskih država koje se svrstavaju u neutralne, ili teže ka stalnoj neutralnosti, a koje se često uzimaju kao primer u javnim raspravama po ovom pitanju. Na osnovu toga, autor iznosi uslove koji su nužni da neka država bude međunarodno prihvaćena kao stalno neutralna u post-hladnoratovskom dobu.

Sažetak ▼

Autor ukazuje na uticaj Ujedinjenih nacija na razvoj savremenog međunarodnog prava. On se osvrće na uticaj ciljeva i principa Povelje UN, kao i nastanak novih tendencija i promena u klasičnom sistemu međunarodnog prava. Međunarodni odnosi u toku druge polovine 20 veka i procesi koji su ih odlikovali, a pre svega hladni rat i dekolonizacija, doprineli su i promeni karaktera međunarodne zajednice na početku 21 veka i uticali na položaj država.

Sažetak ▼

Cilj ovog rada je da razmotri složenost funkcionisanja Saveta Evropske unije (EU) iz ugla delovanja njegovih radnih tela. COREPER, najpoznatije koordinaciono telo Saveta EU, predstavlja vrh ledenog brega čitave mreže komiteta i radnih grupa, i u tom smislu je značajan za razumevanje fenomena tzv. „komitologije“ u EU. Proces evropske integracije je doveo do proliferacije radnih tela različitih vrsta, a za radna tela Saveta je karakteristično da je u njima razvijen poseban način funkcionisanja usmeren na traženje kompromisa kao osnove donošenja odluka, što potvrđuju i empirijska istraživanja. Sa druge strane, ova tela, kao i sam Savet EU, odražavaju trajnu protivrečnost između nadnacionalnog i međuvladinog aspekta u procesu donošenja odluka u EU.

Sažetak ▼

Prva decenija 21 veka načinila nas je svedocima najgore ekonomske krize još od vremena Velike depresije. Iako se u početku činilo da se radi o jednostavnom problemu likvidnosti koji je na trenutak kulminirao, ipak su tokom vremena otkriveni pravi razlozi krize koja potresa svet a oni su sve više upućivali na ozbiljne manjkavosti i neodrživost postojećeg finansijskog sistema u celini. Ekonomski kolaps rezultirao je nižim od očekivanim fiskalnim prihodima, dok su s druge strane porasli rashodi kao posledica velike fiskalne intervencije a s ciljem kako bi se stabilizovao finansijski i bankarski sektor i podstakla agregatna tražnja. Najnovije projekcije budžeta ukazuju na sve veće fiskalne neravnoteže u globalnim razmerama, kao i na neodržive neravnoteže uopšte u svetskim ekonomijama. Kreirajući kredibilnu strategiju za izlazak iz krize, kreatori politike susreću se sa vanrednim izazovima. Zemlje članice Evropske unije, sprovodeći ekonomski plan oporavka, koji predstavlja najambiciozniji napor ikada, nastoje uskladiti svoje ekonomske politike. Iako je kriza položila ozbiljan teret na privredu i budžete država članica, Evropska unija je, implementirajući niz zajedničkih akcija, ipak uspela da izbegne slom finansijskog sistema.

Sažetak ▼

Rad nastoji da posle šezdeset i tri godine od održavanja kongresa u Hagu, koji je bio kamen temeljac Evrope kakvu danas znamo, objasni kako su kanalisane ideje o evropskom jedinstvu, ali i da pojasni jugoslovensko učešće na tom skupu. Predstavnici Jugoslavije, odnosno jugoslovenske emigracije, vrlo su aktivno učestvovali i pokušali da skrenu pažnju ostalih delegata na težak položaj naroda iza gvozdene zavese. Članak se bavi i samim radom Haškog kongresa, ispoljenim idejama, kao i onim što je proisteklo iz njegovog rada, pre svega Savetom Evrope.

Sažetak ▼

Periodi savremene istorije, obeleženi primatom jedne svetske supersile odnosno iznuđenom ravnotežom dihotomne blokovske podele, svakako su ishod mnogostrukih i veoma kompleksnih međunarodnih, kako političkih, tako i ekonomskih odnosa. Smenjivost ovih perioda označila je poslednjih šest decenija i uslovila specifičnu složenost u interakciji današnjih država. Autori smatraju da su tokovi globalnih odnosa u svetu svojim promenama uticali na ritam trendova organizovanih kriminalnih aktivnosti, imajući u vidu moguću uzročnost odnosa suštinski strateške prirode svetskih političkoekonomoskih relacija i taktičko-operativne svrhovitosti ilegalnih radnji. Kao primeri takvih nedozvoljenih aktivnosti, zbog svog intenziteta, brojnih pojavnih oblika, institucionalne prilagodljivosti i visokog stepena društvene opasnosti koju predstavljaju, u ovom članku biće analizirani terorizam, krijumčarenje opojne droge, pranje novca, trgovina ljudskim organima i ilegalna migracija, baš kao i resorni odnosno nevladini odgovori oličeni u projektima međunarodnih organizacija INTERPOL i World Justice.

Sažetak ▼

U radu je analiziran etnodemografski razvitak pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji sa posebnim osvrtom na poslednje međupopisno razdoblje (1991–2002) imajući u vidu burne političke i ekonomske promene koje su se desile u tom periodu. Ukazano je na negativne trendove u prirodnom kretanju stanovništva, osnovnim demografskim strukturama, kao i na veliki značaj etnocentričnih migracija koje su promenile etničku sliku Srbije i nesumnjivo obeležile poslednju deceniju XX veka. Specifičan prostorni razmeštaj i etnička homogenizacija nacionalnih manjina daje posebnu težinu i značaj manjinskom pitanju. S obzirom da je Srbija multietnička i multikulturalna država, regulisanje položaja i zaštite prava manjina, kao i dobri međuetnički odnosi neophodni su za stabilnost i demokratski razvoj Srbije i Balkanskog regiona.

Sažetak ▼

U ovome radu pokazujemo da je za uspešan projekat evropske integracije Srbije vrlo važan drugi značajan aspekt ovog procesa, a to je evropeizacija Srbije. Time u stvari razlikujemo evropske integracije (neoinstitucionalistički pristup) od evropeizacije kao dublje socijalne i političke integracije društva (normativni pristup). U ovom užem tumačenju procesa evropeizacije koji podrazumeva prihvatanje „evropskih političkih vrednosti“ i deliberativne demokratije, pronalazimo značajnu ulogu civilnog društva. Integrisane političke zajednice (zasnovane na građanskom poverenju, građanskim vrlinama i vrednostima) nema bez aktivne uloge civilnog društva. Slabo civilno društvo i nizak nivo socijalnog kapitala (poverenja, veza i organizacija) glavne su prepreke bržijem evropeiziranju Srbije.

Sažetak ▼

Protesti u egiptu i Tunisu su se završili vojnim udarom ili relativno mirnom predajom vlasti nakon decenijama duge predsedničke vladavine. Vlasti su se povukle bez preduzimanja strane vojne intervencije, a kriza je bila izazvana rastom cena prehrambenih proizvoda. Vojna intervencija u Libiji, akcije, diplomatija i stavovi glavnih aktera su na svetlost dana izneli slabosti međunarodnog prava, krizu institucija UN i posebno, spoljne politike eU. Sadašnja kriza u Libiji i akcije nekih zapadnih sila dovode do dalje erozije suvereniteta, dajući na taj način naznake o transformaciji sadašnjeg svetskog poretka. autor postavlja pitanje i analizira ponašanje posebno eU i ukazuje i razmatra razloge za preduzimanje vojne intervencije.

Sažetak ▼

Konstituisanjem koncepta socijetalne bezbednosti, koji kao referentni objekat izučava društvenu zajednicu i identitet kao njenu vrednost, omogućena je dublja politička i bezbednosna analiza društvenih pojava i procesa. U radu autori kroz koncept socijetalne bezbednosti analiziraju aktuelni proces pristupanja Republike Turske evropskoj uniji, stavljajući poseban naglasak na stavove i izjave političkih predstavnika eU i država članica, koji svojom retorikom sekuritizuju prijem Turske radi zaštite evropskog identiteta.

Sažetak ▼

U radu se razmatra malo poznati i ponešto istraženi koncept transformacijske diplomacije kojeg su predstavile i pokrenule Sjedinjene Američke Države sukladno nastalim promjenama u međunarodno – pravnom i geopolitičkom kontekstu, a putem kojeg se nastoji utjecati na preobražaj suvremenog međunarodnog sustava odnosa na temelju suradnje. U radu je korištena uobičajena metodologija rada pravnih i društvenih znanosti na onovu čega se došlo do rezultata i zaključaka koji se odnose na prikaz uvjeta nastanka, te suštine i elemenata transformacijske diplomacije koji se detaljno analiziraju. Sem toga, uspoređuje se i transformacijska sa tradicionalnom diplomacijom, te se daju odgovori na pitanja o preprekama u primjeni transformacijske diplomacije kao i eventualnoj budućoj primjeni iste.

Sažetak ▼

Rad se bavi pitanjem diplomatske zaštite u međunarodnom pravu i njenog razvoja kroz istoriju međunarodne zajednice. U tom smislu obrađuje se praksa država u pogledu primene diplomatske zaštite i koraci koji su preduzeti od strane Komisije za međunarodno pravo Ujedinjenih nacija na kodifikaciji ove oblasti. Predstavljeni su osnovni uslovi za pokretanje diplomatske zaštite i ukratko analizirana njihova sadržina – iscrpljenje unutrašnjnih pravnih sredstava države i utvrđivanje državljanstva. na kraju je ukazano na neke osnovne smernice za razvoj diplomatske zaštite i njenu vezu sa ostalim grana prava koje imaju međunarodni element.

Sažetak ▼

U cilju ostvarivanja makroekonomske stabilnosti, ekonomska politika jedne države mora biti usmerena na koordinirano i efikasno korišćenje svih svojih instrumenata. Monetarna politika predstavlja jedan od osnovnih instrumenata ekonomske politike, čiji krajnji ciljevi predstavljaju istovremeno i ciljeve monetarne politike. zbog toga, svaka država nastoji da zadrži suverenitet u vođenju monetarne politike i ekskluzivno pravo emitovanja i upravljanja tokovima novčane mase. i pored toga, države prihvataju gubitak monetarnog suvereniteta i odlučuju da se zajednički udružuju i formiraju neki oblik monetarne unije, iz raznih političkih i ekonomskih razloga. U prošlosti su se monetarni aranžmani razlikovali u pogledu valute, funkcije i organizacije centralne banke i stepena političke integracije. iako su primenjivani različiti modeli monetarnih integracija, primetno je da su monetarne unije bile najčešće rezultat političkih unija i kompromisa. za razliku od njih, ekonomska i monetarna unija, koja je formirana 1999. godine sa jedinstvenom evropskom centralnom bankom i jedinstvenom valutom, predstavlja svojevrsni eksperiment jer je formirana bez prethodnog političkog ujedinjenja. analiza razvoja i perspektiva monetarnih integracija u svetu, doprinosi da naša država kreira strategiju integrisanja sa evropom. Jedinstvenost evropske monetarne integracije i kompleksna politička i ekonomska struktura Srbije indicira da to neće biti jednostavan proces integracije.