Sažetak ▼

Praksa organa Ujedinjenih nacija je veoma je važna ne samo za razumevanje savremenog funkcionisanja ove međunarodne organizacije, već i za razumevanje savremenih međunarodnih odnosa. Autor ukazuje na primenu ovlašćenja Saveta bezbednosti UN po glavi VII Povelje u slučaju situacije u Libiji. Rezolucije 1970 i 1973 Saveta bezbednosti povodom situacije u ovoj afričkoj državi predstavljaju dosledan nastavak primene ovlašćenja ovog organa po glavi VII Povelje u posthladnoratovskom periodu. One, ipak, iznova otvaraju i određena kontroverzna pitanja poput ograničenja pomenutih ovlašćenja i mogućeg narušavanja veoma važne institucionalne ravnoteže u okviru Ujedinjenih nacija.

Sažetak ▼

Prva katolička udruženja, kao osnova konfesionalnim, ali i kasnije demohrišćanskim partijama, javljaju se kao reakcija na antiklirikalne napade u godinama sukoba crkve i države. Baza za stvaranje ovih organizacija bila je postojeća mreža klubova, bratstava i različitih udruženja, koja su organizacionom katoličkom strategijom dovela do pojave novog političkog aktera – katoličkih aktivista. Njihovo delovanje uticalo je na to da ideja katoličkog univarzalizma, dodatno aktuelizovana istorijskim okolnostima, pokrene i projekat evropskog ujedinjenja. Radi obezbeđenja institucionalnih mehanizma dugoročnog mira i bezbednosti u Evropi, među posleratnim generacijama demohrišćanskih vođa javlja se želja za oživljavanjem hrišćanske civilizacije i stvaranjem demokratske verzije Svetog rimskog carstva. U tom smislu, počevši od dvadesetih godina XX veka, katoličke partije i nevladine organizacije započinju uspostavljanje okvira prvih demohrišćanskih međunarodnih organizacija i foruma, koji su u ovom članku istaknuti kao nosioci izgradnje društvene i političke svesti otpočinjanja procesa evropskih integracija.

Sažetak ▼

Evropska unija nailazi na teškoće da u okviru politike proširenja odredi granice Evrope, a problem se javlja i prilikom određivanja kraja „šire Evrope” za potrebe politike susedstva. Poslednje proširenje značajno je promenilo politički, ekonomski i društveni izgled Unije, a glavni cilj postavljen Lisabonskom agendom – Evropska unija kao najkonkurentnija privreda sveta – nije ostvaren. Unija je, ipak, u protekloj deceniji popravila svoju poziciju u međunarodnim odnosima, naročito prema istočnim susedima – Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, odnosno Rusiji, sa kojom deli i od koje je deli politika susedstva. Istorijski, geopolitički i ekonomski pregled odnosa Brisela sa centrima država Istočne Evrope pokazuje da je Unija uložila veliki trud i sredstva da izbegne antievropsku orijentaciju na svojim istočnim rubovima. Nesumnjivo, u narednim godinama biće potrebno jasno određenje granica Unije, odnosno usaglašavanje političkih i ekonomskih odnosa sa Rusijom.

Sažetak ▼

Izvorno, ugovori o osnivanju nisu predvideli postojanje Evropskog saveta u institucionalnom sistemu Evropskih zajednica. Ovaj organ zapravo vuče korene iz prakse periodičnih sastanaka šefova država ili vlada članica Evropskih zajednica u okviru tzv. „konferencija na vrhu” koja se razvila početkom šezdesetih godina XX veka. Evropski savet je u formalnopravnom smislu priznat kao organ tek 1987, usvajanjem Jedinstvenog evropskog akta. U Ugovoru o Evropskoj uniji iz Mastrihta Evropski savet pominje se u tzv. „zajedničkim odredbama”. Reč je o organu koji daje podsticaj za razvoj Unije i određuje opšte političke smernice delovanja. Dakle, tvorci Mastrihtskog ugovora nisu se opredelili da izmene odredbe Ugovora o Evropskoj zajednici i da Evropski savet pridodaju spisku klasičnih institucija Zajednice, jer su ga formalnopravno odvojeno tretirali kao jednu vrstu vrhovnog organa Evropske unije hibridnog statusa, koji rešava probleme nerešive na nižim nivoima, utvrđuje opšte smernice razvoja i usvaja opšte političke stavove Unije. Ugovorima iz Lisabona od 2009. godine predviđeno je da Evropski savet postaje punopravna institucija Evropske unije. Ono što je predstavljalo najveću novinu u predlogu Evropskog ustava iz 2004, a što je preuzeto i ugovorima iz Lisabona, jeste uvođenje stalnog mesta predsednika Evropskog saveta.

Sažetak ▼

Postoje dva osnovna pitanja bitna za razumevanja fenomena integracija. U prvom redu to je pitanje – koji činioci motivišu date subjekte da teže povezivanju u šire celine, i drugo – kako se ostvaruje opšta saglasnost o proceduri (politički okvir i pravni principi) i substancijelnim pitanjima (odnosno rešavanje suštine problema koji se pojavljuju pred integracionom zajednicom). Dakle, predmet ovog proučavanja predstavlja pitanje: šta dovodi do integracije i na koji način se ona ostvaruje i deluje.

Sažetak ▼

Terorizam prate pridev aktuelnosti nezavisno od proteka vremena, te obilje literature posvećeno analizi ovog fenomena sa različitih aspekata. U ovom članku prikazana je analiza potencijala tj. mogućnosti da se terorizam koji poznajemo kao pojavu i kao krivično delo, nađe u pravnom izrazu međunarodnog krivičnog dela. Tendencija formulisanja terorizma kao međunarodnog krivičnog dela prati terorizam od njegove pojave u međunarodnom pravu. Svi pokušaji do danas bili su neuspešni, pa i poslednji pokušaj da se prilikom definisanja agresije pristupi i uvođenju terorizma u katalog međunarodnih krivičnih dela. Autorka ovde iznosi kriterijume za donošenje zaključka, izdvajajući jedan od njih kao glavni – peremptornost materijalnopravnih normi međunarodnog javnog prava koje bi morale da čine utemeljenje za definisanje terorizma kao međunarodnog krivičnog dela.

Sažetak ▼

Predmet proučavanja ovog članka su savremena struktura, mehanizmi, praksa i perspektive Saveta UN za ljudska prava, pomoćnog organa Generalne skupštine UN, koji ima institucionalna ovlašćenja u vezi sa unapređenjem i zaštitom ljudskih prava. Posle uvodnog dela čiji je predmet formiranje Saveta nastalog iz Komisije UN za ljudska prava, daje se analiza njegove strukture, ciljeva, mandata i glavnih procedura u okviru mehanizama Ujedinjenih nacija za zaštitu ljudskih prava. U poslednjem odeljku ukazano je na određene kontroverzne događaje iz prošlosti i na aktuelni rad Saveta, što uključuje i opservacije u vezi sa primenom mehanizama za zaštitu ljudskih prava u praksi Saveta UN za ljudska prava.

Sažetak ▼

Autor analizira međunarodnu trgovinu u vreme svetske finansijske krize posmatrajući njene proizvodne strukture, ograničavajući se na najvažnije segmente, odnosno međunarodnu trgovinu primarnim i industrijskim proizvodima, izuzimajući iz ove analize usluge i proizvode intelektualne svojine. Sa druge strane, analizirajući međunarodnu robnu trgovinu u vreme svetske finansijske krize, autor ne zanemaruje strane direktne investicije rukovođene transnacionalnim kompanijama, koje predstavljaju jedan od vidova ulaska na inostrano tržište i često zamenjuju tradicionalne oblike izvoza robe. Stoga, autor ovde daje i pregled kretanja stranih direktnih investicija u uslovima svetske finansijske krize, kao i prikaz ključnih igrača na globalnoj trgovinskoj sceni.

Sažetak ▼

Ovaj tekst podeljen je u tri dela. U prvom delu objašnjeni su spoljni i unutrašnji uzroci „evrokrize”. U drugom su prikazane glavne mere koje su do sada preduzete kako bi se kriza prevazišla. U trećem delu ukazano je na pitanja koja sadašnja kriza otvara, posebno u pogledu dalje perspektive evropske integracije. Kriza javnih dugova u državama Evropske unije bez sumnje predstavlja jednu od najkompleksnijih i najtežih ekonomskih i političkih kriza pred kojima se EU našla u svojoj poluvekovnoj istoriji. Nastala je kao direktna posledica finansijske krize koja je 2008. potresla prvo SAD, a onda i ostatak sveta. Pokazalo se takođe da realizacija monetarne unije i stvaranje evrozone nisu bili praćeni rigoroznom ekonomskom i fiskalnom politikom, i da „pakt za stabilnost i rast” nije dao potrebne rezultate, delimično i stoga što nije bio u potpunosti ni poštovan. Poslednje odluke Evropskog saveta, odnosno samita evrozone, koje su usvojene na predlog Nemačke i Francuske decembra 2011, samo delimično odgovaraju na pitanje kako će biti prevaziđeni strukturni ekonomski problemi evrozone. Kratkoročno posmatrano, još se ne može videti na koji će način finansijska kriza biti prevaziđena. Finansijska kriza je posebno očigledno otvorila pitanje odnosa moći u međusobnim odnosima država Evrope. Ona je otvorila pitanje „vođstva” unutar EU u novim uslovima. Premoć Nemačke unutar evropske „porodice” tako je postala još vidljivija.Izlazak Velike Britanije iz aranžmana postignutih decembra 2011. najavljuje novu, dramatičnu prekompoziciju institucionalnih i drugih odnosa moći na evropskom kontinentu, sa Nemačkom kao dominantnom silom „u srcu“ Evrope.

Sažetak ▼

Indikatori nivoa korupcije u Srbiji, i pored toga što nisu potpuno jednoznačni, ukazuju na to da posle 2000. dolazi do trenda vrlo sporog pada koruptivnih aktivnosti. Napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji ocenjen je kao spor i od strane Saveta Evrope i Evropske komisije. Ipak, evaluacija napretka bila bi potpunija da postoje napredniji domaći indikatori korupcije ili metodi evaluacije progresa u borbi protiv korupcije. Očekuje se da nastavak reformi, povezan i uslovljen evropskim integracijama, omogući da ovaj trend ne bude prekinut. Sistemske reforme su put koji bi trebalo nastaviti. Po parametrima nivoa korupcije (indeks percepcije korupcije, Doing Business Rank, lista konkurentnosti SEF, indeks kontrole korupcije itd.), Srbija zaostaje za zemljama regiona koje su članice EU ili su blizu ulaska u tu integraciju.

Sažetak ▼

Kulturna i informativna diplomatija predstavljaju važan i uticajan aspekt savremene javne diplomatije, što pokazuje diplomatska praksa najrazvijenijih zemalja. Srpska kulturna diplomatija u ponovnom nastajanju ima značajne kapacitete i kvalitativna uporišta koje treba preoblikovati i usmeriti u cilju ostvarenja nacionalnih interesa u regionu, Evropi, i šire, međunarodnoj zajednici. U tom kontekstu, i informacionoj diplomatiji pripada posebno mesto, uz uslov da se i ona dodatno i kvalitativno operacionalizuje i ekonomizuje.

Sažetak ▼

U ovom radu biće analizirane ključne tendencije i perspektive u istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji prema Evropskoj uniji u periodu 2000–2010. i ispitana korelacija sa stavovima političkih elita prema pitanjima evropskih integracija. Sve te promene sagledane su u kontekstu brojnih istraživanja koja su sprovele najrenomiranije agencije za istraživanje javnog mnjenja u Srbiji nakon petooktobarskih promena, sa glavnim fokusom na period 2004–2010. Komparativnom analizom biće ukazano na razlike u stavovima javnog mnjenja u Srbiji, kao i na glavne političke, ekonomske i sociološke determinante koje su dovele do promene stavova javnog mnjenja prema ovom izuzetno značajnom pitanju.

Sažetak ▼

Uticaj jurisprudencije Evropskog suda za ljudska prava na nacionalne pravne poretke je dvostruk. Osim što u pojedinačnim slučajevima odlučuje o postojanju kršenja pojedinih prava garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Sud nacionalnim vlastima šalje signale u pogledu adekvatnog tumačenja i primene ljudskih i manjinskih prava. Ograničenje ljudskih prava nekada predstavlja legitimnu odluku vlasti, ali je važno tačno utvrditi pod kojim uslovima i u kojoj meri je to dozvoljeno. Za odgovor na ova pitanja važno je razumeti doktrine koje je Sud razvio i koje primenjuje kada rešava o validnosti ograničenja ljudskog prava u konkretnom slučaju.

Sažetak ▼

Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) inicirala je 1992. godine program Trade Point, a 2000. potpisala ugovor o transferu sa Svetskom Trade Point federacijom (WTPF) koja je formirana kao međunarodna nevladina organizacija čiji je cilj da malim i srednjim preduzećima (MiSP) olakša pristup na međunarodna tržišta, naročito koristeći potpuno ažuriranje informacija i komunikacione tehnologije. Federacija nudi svoje usluge MiSP preko svog websajta www.tradepoint.org, kao i preko mreže ljudskih resursa od preko 120 Trade Point članova lociranih u više od osamdeset zemalja širom sveta. Trade Point funkcioniše po principu one-stop-shops preko kojih klijenti dobijaju pun opseg trgovinskih informacija, trgovinsku asistenciju i usluge elektronske trgovine koje su im potrebne za trgovinu na međunarodnom planu. Korišćenjem usluga WTPF i njenih Trade Point članova, MiSP mogu da dobiju pristup najnovijim informacijama i telekomunikacionim tehnologijama i uslugama, da sa svojim proizvodima upoznaju potencijalne klijente i da nađu poslovne partnere u drugim zemljama. UNCTAD i dalje Federaciji pruža pomoć (kao domaćin njenog Sekretarijata u Ženevi) pod produženim mandatom dobijenom od strane njenih država članica.

Sažetak ▼

Porez na dodatu vrednost, kao kompleksni poreski oblik, suočava se sa brojnim izazovima u svim aspektima njegovog uvođenja i održavanja. Ovaj problem naročito je izražen u federalno uređenim državama, u kojima postoji izrazita potreba za tačnim razgraničenjem nadležnosti pojedinih nivoa vlasti u pogledu prikupljanja i redistribucije ovog, veoma izdašnog, poreskog oblika. Cilj ovog rada je da ukaže na još prisutne probleme u vezi sa primenom poreza na dodatu vrednost u federalno uređenim državama, kao i iznalaženje određenih rešenja koja bi bila prihvatljiva za sve (ili bar za većinu) ovih zemalja.

Sažetak ▼

Pažnja autora ovog rada usmerena je na nove trendove u savremenoj diplomatiji. Uzimajući u obzir nove globalne izazove, kao i pojavu novih aktera na međunarodnoj sceni, autori ukazuju na promene koje su nastale u ovoj oblasti. Navedene promene ilustruju primerima organizacionih struktura ministarstava spoljnih poslova četiri evropske države – Slovenije, Hrvatske, Austrije i Danske.