Sažetak ▼

Odnose EU i Ruske Federacije tradicionalno karakteriše dihotomija saradnje i političkih sukoba. Istorija komplikovanog odnosa kakav imaju EU i Rusija, predstavlja zbir združenog dejstva većeg broja faktora, u uslovima složene političke, ekonomske i bezbednosne interakcije. U radu se analizira budućnost odnosa EU i Rusije, kroz prizmu ukrajinske krize i tekućeg oružanog sukoba, na temelju postavki neoklasične realističke teorije. Polazeći od tvrdnje da je rat u Ukrajini opterećene odnose EU i Rusije dodatno zaoštrio, nasilno ogolivši sporna pitanja, prisutna u različitim aspektima međusobnih odnosa, autorka analizira mogućnosti resetovanja odnosa EU i Rusije, ispitujući u tim okvirima preduslove za eventualnu smislenu koegzistenciju u vremenu koje predstoji. Na tom tragu, zaključuje se da su temeljno strateško preispitivanje uz podeljenu odgovornost sukobljenih aktera, u ovom slučaju EU i Rusije, polazna osnova za potencijalnu izgradnju manje konfrontirajućeg odnosa u doglednoj budućnosti. Iako u izazovnom trenutku, pronalaženje preduslova za održiv modus vivendi između EU i Rusije nameće se kao prioritet i verovatno jedini realan scenario za održivu koegzistenciju.

Sažetak ▼

Nakon građanskog rata u Moldaviji 1992. godine, kada su separatističke snage uz podršku Rusije okončale konflikt i uspostavile kontrolu nad levom obalom Dnjestra, Pridnjestrovlje se razvilo u teritoriju koja poseduje različite elemente državnosti bez međunarodnog priznanja. Unapređenjem odnosa između EU i Moldavije, posredstvom Evropske politike susedstva, donet je zajednički akcioni plan (EU Moldova Action Plan – EUMAP) u kom je EU naglasila postizanje rešenja spora u Pridnjestrovlju kao jedan od prioriteta. U skladu s tim, istraživačko pitanje ovog rada glasi: „Kakvi su rezultati političkog i normativnog pristupa Evropske unije u Pridnjestrovlju?”. Nakon uvoda i konceptualizacije teme prema okvirima „normativne moći Evrope” (Normative power Europe – NPE), analizira se obim i efikasnost normativnog delovanja EU prema Pridnjestrovlju u skladu s mehanizmima difuzije normi. Na kraju rada, autor iznosi zaključak da se Evropska unija suočava sa ograničenjima u pogledu korišćenja kompletnog političkog potencijala u Pridnjestrovlju, usled čega pokušava da u potpunosti integriše separatistički region u vlastitu sferu ekonomskog uticaja, kao vid odbrambenog mehanizma od potencijalnog prelivanja rusko-ukrajinskog konflikta.

Sažetak ▼

Članak pokušava da identifikuje ideološke i vrednosne osnove nacionalnog identiteta ruske i srpske omladine - dve slovenske države sa snažnim vezama. Fenomen nacionalnog identiteta moderne ruske i srpske omladine od posebnog je interesa za razumevanje. Ove dve države iskusile su proces tranzicije i preoblikovanje kolektivne sopstvene slike ranih devedesetih godina i imaju dosta zajedničkog: kulturne i jezičke veze, iskustvo sovjetskog političkog sistema, kolektivnu traumu kolapsa državnosti i prateće snaženje nacionalizma. Sa jedne strane, mnogi od ovih faktora očigledno se transformišu. Stoga trenutni zajednički slovenski identitet gubi svoj prethodni ideološkoteoretski i vrednosno-semantički sadržaj. Hipoteza istraživanja je da ideje, značenja i vrednosti koje čine osnovu slovenskog identiteta mogu postati jedan od faktora konsolidacije ruskog i srpskog društva, posebno u kontekstu stvaranja nacionalnodržavnog identiteta moderne omladine. Dodatno, dominante javne svesti i vrednosno-semantičke matrice identifikovane u istraživanju će omogućiti izgradnju produktivnog dijaloga između naših država koje poseduju sličan civilizacioni kod. Ovo je od značaja u trenutnoj situaciji međunarodnih tenzija, koje će imati dalekosežne posledice.

Sažetak ▼

Globalni šokovi pandemije COVID-19 i ukrajinskog rata na priliv stranih direktnih investicija (SDI) u evropskim zemljama, posebno u Istočnoj Evropi, predstavljali su važnu debatu među kreatorima politike EU. Ova studija procenjuje nivo uticaja dva globalna šoka na SDI u trideset devet evropskih država i dvadeset država Istočne Evrope, od prvog kvartala 2020. do četvrtog kvartala 2022. godine. Za uporednu analizu koristi se statička panel regresija. Naši nalazi pokazuju da su varijacije u nivoima strogih COVID-19 mera u pojedinačnim državama značajno povezane sa povećanim prilivom SDI. Ovo sugeriše da će investitori povećati ulaganja u države sa strožijim merama za ograničavanje kriza. Dok su varijacije u ukupnom broju slučajeva COVID-19 povezane sa povećanim prilivom SDI u Evropi, ali smanjenim prilivom SDI u Istočnoj Evropi. Pronalazimo mogućnost da je kriza stvorila nove prilike i podsticaje za strane investitore u Evropi u poređenju sa Istočnom Evropom.

Sažetak ▼

Pandemija COVID-19, zajedno sa ratom Rusije i Ukrajine, imala je katastrofalne posledice na globalnu ekonomiju. Kao rezultat krize normalan način poslovanja drastično se promenio, a s tekućom ruskom invazijom na Ukrajinu mnoge vlade i kompanije preduzele su hitne mere vezane za investicije. Bez sumnje, većina istočnoevropskih zemalja teško su pogođene. Stoga je ključno otkriti kakav uticaj ovi izazovi imaju na strane direktne investicije (SDI) u ovim zemljama. Da bi se to učinilo, rad koristi tehniku panel podataka za procenu uticaja COVID-19 i ukrajinskog rata na SDI u istočnoevropskim ekonomijama od 1995. do 2022. Rezultati regresije pokazuju da su i pandemija i rat obeshrabrili strane investicije u panelu razmatranih zemalja. Rezultati dalje ukazuju da su rast po glavi stanovnika i otvorenost trgovine važne determinante SDI.

Sažetak ▼

U trenutnoj složenoj međunarodnoj situaciji, posebno pod uticajem rusko-ukrajinskog sukoba, na priliv stranih direktnih investicija (SDI) u istočnoevropskim državama ozbiljno utiču geopolitički rizici. Međutim uviđa se nedostatak istraživanja ove teme u Istočnoj Evropi. Na osnovu podataka o prilivu SDI u istočnoevropskim državama i nivoa političkog rizika Međunarodnog vodiča državnih rizika (International Country Risk Guide) od 2009. do 2020. godine, ovaj rad istražuje uticaj geopolitičkih rizika na priliv SDI u Istočnoj Evropi korišćenjem jednostavne linearne regresije. Utvrđeno je da geopolitički rizici imaju značajan negativan uticaj na priliv SDI u istočnoevropske države. Ipak, dalje studije otkrile su da potpisivanje regionalnih trgovinskih sporazuma može pomoći u ublažavanju ovog negativnog efekta; aktivno sprovođenje bilateralnih trgovinskih ili investicionih sporazuma pogoduje razvoju SDI u državama domaćinima.

Sažetak ▼

Krizna vremena pružaju priliku problematizovanja socioekonomskih agenasa i specifičnih fenomena otpornosti ekonomskog rasta. Ovaj rad oslanja se na ekonometriju u analizi podataka prikupljenih iz sekundarnih izvora, uglavnom dostupnih u Indikatorima svetskog razvoja (World Development Indicators), kako bi se komparativno ispitale promene ponašanja stranih investitora u Istočnoj Evropi i Africi tokom značajih kriza s kojima se svet suočio u protekle dve decenije. Kroz njihove uticaje cilj je da se identifikuju gore navedene promene u ponašanju, i da se na taj način pomogne kreatorima politike u unapređenju politike jačanja i negovanja otpornosti i održavanja stranih direktnih investicija (SDI) tokom i nakon krize. Otkriveno je da strani investitori umanjuju svoju izloženost tokom kriza u Istočnoj Evropi i Africi. Čini se da je pad priliva veći u Istočnoj Evropi nego u Africi. Međutim, promena u neto efektima SDI na infrastrukturu, otvorenost trgovine i ekonomski rast značajnija je za afričke ekonomije. Stoga se veruje da bi, za negovanje otpornosti SDI ili njihovo održavanja nakon krize, zakonodavci trebalo da sprovode politike koje podržavaju smanjenje odliva SDI, razvoj infrastrukture, poboljšanje trgovinske otvorenosti i, konačno, unapređenje održive agende SDI. Empirijskom analizom o efektima koje krizni periodi imaju na SDI u Istočnoj Evropi i Africi, ovaj rad pruža sugestije o politikama koje podstiču otpornost i održavanje SDI u ovim regionima. Međutim, iako se buduća istraživanja mogu nadovezati na gore navedeno, postoji potreba da se posebno istraži kako održivi instrumenti mogu podržati otpornost SDI tokom kriza.

Sažetak ▼

U vremenu redizajniranja industrijskog lanca snabdevanja usled pandemije COVID-19 i geopolitičkih rizika, istočnoevropske ekonomije mogu imati koristi od svoje strateške lokacije,međuzavisne i međusobno povezane proizvodne strukture u privlačenju stranih direktnih investicija (SDI), posebno u industriji poluprovodnika. Kako se ove ekonomije pojavljuju u globalnom lancu snabdevanja poluprovodnicima, one moraju uravnotežiti privlačenje SDI sa pojačanim nacionalnim bezbednosnim ograničenjima. Analizom obrazaca priliva SDI za dvadeset istočnoevropskih ekonomija između 2003. i 2022. godine, razvojem međuzavisnih industrijskih indeksa i procenom restriktivnosti SDI, nalazimo da kombinacija veće međuzavisnosti trgovine u elektronskoj industriji, evropskih integracija i povoljnije restriktivnosti SDI dovodi do većih SDI u ovim ekonomijama. Nalazi otkrivaju da će viši nivo međuzavisnosti poluprovodnika između azijskih zemalja i istočnoevropskih ekonomija pozitivno korelirati sa povećanjem priliva SDI u drugim ekonomijama. Međutim, potvrđena je slaba negativna korelacija između SDI u istočnoevropskim ekonomijama i indeksa restriktivnosti SDI OECD. Nasuprot tome, izgledi za strateška ulaganja u informacionim tehnologijama, proizvodnji baterija za električna vozila i automobilskim sektorima u istočnoevropskim ekonomijama, koncentracijom SDI na Zapadnom Balkanu i drugim kandidatima koji nisu članice EU mogli bi se dalje povećati, ukazujući na potrebu učešća u zajedničkom procesu ograničenja SDI i uravnotežavanja interesa sa osnovnim evropskim vrednostima. Istovremeno, nema dokaza o pozitivnom uticaju povećanja kineskih investicija na SDI u istočnoevropskim ekonomijama, što ukazuje na kinesku preferenciju prema razvijenim zemljama EU, dok Nemačka služi kao glavni izvor SDI u pomenutim ekonomijama.

Sažetak ▼

Sveobuhvatni rat Rusije protiv Ukrajine, koji je počeo u februaru 2022, stvorio je velike neizvesnosti za direktne strane investicije (SDI) u i iz Rusije i negativno uticao na njih u kratkom, srednjem i dugoročnom periodu. Stepen uticaja zavisiće od tačnog sadržaja sankcija i kontrasankcija, koje se stalno razvijaju. Međutim, ozbiljne posledice nekih od njih bile su vidljive rano, što je dodatno povećalo finansijski pritisak izazvan ratom. SDI u i iz Rusije su dramatično opale 2022. i, u zavisnosti od dužine i intenziteta sukoba, ostaće spore u narednim godinama osim ako se ne pronađe izlazna strategija za zaustavljanje sukoba i njegovu eventualnu eskalaciju. U ovom članku se zaključuje da bi pad SDI štetio ekonomskim kapacitetima Rusije, na koje je već uticala prethodna runda sankcija koje su uvedene 2014. Ako uspe, odvajanje ruske privrede od SDI partnera primenom sankcija bilo bi efikasno samo delimično i uz relativno visoke troškove. Ovo bi, zauzvrat, moglo osujetiti same ekonomske osnove ratnih napora.

Sažetak ▼

U radu se istražuje opravdanost proširivanja tradicionalnog pojma bezbednosti na ekološka pitanja, gde problem vode zauzima značajno mesto. Relativno nov koncept „bezbednosti vode” čini sastavni deo savremenog bezbednosnog promišljanja, koje nije isključivo rezervisano za vojne pretnje. Ekološka bezbednost sve više dobija na značaju u sveukupnom promatranju bezbednosti, a bezbednost vode jedno je od najvažnijih pitanja u budućnosti. Shodno tome, autori analiziraju jedan od najsušnijih regiona sveta, istražujući činalac bezbednosti vode kao element ukupnih konfliktnih odnosa. Bliski istok i Severna Afrika, iako region bogat naftom kao prvorazrednim resursom savremenog sveta, veoma je siromašan vodom za piće i navodnjavanje, koja je pritom neravnomerno raspoređena. Problem dodatno komplikuju stalne tenzije i sukobi u ovom delu sveta. U radu se uporednom metodom i analizom praksi država ispituje mesto bezbednosti vode kao činioca sukoba, ali je isto tako i cilj ovog rada da omogući pregled i uvid u problematiku koju sa sobom nosi pitanje bezbednosti vode. Autori zaključuju da bezbednost vode nije dovoljan uslov za pokretanje ratova, ali ima veliki značaj kao element koji pojačava postojeće sukobe i usporava mirovne pregovore. Ratovi za vodu još uvek nisu naša realnost, ali ih autori ne isključuju u budućnosti, s obzirom na konstantno pogoršanje situacije sa količinom raspoloživih vodnih resursa u ovom regionu. Bezbednost vode će sasvim sigurno biti element sukoba u doglednoj budućnosti, jer ne može biti prevaziđen uvozom vode ili usavršavanjem tehnologije desalinizacije. Stoga autori ističu značaj istraživanja navedenog činioca.

Sažetak ▼

Međunarodnu politiku već izvesno vreme karakterišu tenzije među velikim silama koje ometaju zajedničko delovanje na globalnim izazovima poput klimatske krize i pandemije Kovid 19. U uslovima tekućih izazova sa kojima se suočavaju Evropska unija (EU) i NR Kina, priroda ovog partnerstva se menja. Od kraja 2020. godine spoljnopolitičke tenzije u odnosima EU i Kine su u značajnom porastu. Ovo potvrđuju međusobne sankcije, uvedene od strane kineskih i zvaničnika EU, zamrznuti proces ratifikacije Sveobuhvatnog sporazuma o investicijama, kao i odbojniji stav EU prema Kini, čemu Kina pokušava da se suprotstavi. S druge strane, EU ne zamrzava odnose sa Kinom, ali ne poseduje ni jedinstvenu, koherentnu strategiju prema njoj. U radu se ispituju mogući scenariji ovog kompleksnog odnosa u budućnosti, iz perspektive praktičnog geopolitičkog pristupa, kao i vremenska održivost svakog od ponuđenih scenarija – dalje produbljivanje tenzija u odnosima EU i Kine, postepeno uzajamno udaljavanje i eventualno povoljniji ishod u odnosima dveju strana, sa mogućim implikacijama na članice EU i Uniju kao celinu. Ključne metode istraživanja oličene su u vidu analize diskursa, analize sadržaja relevantnih dokumenata i metode scenarija. Autorka zaključuje da je u bližoj budućnosti najrealniji scenario postepenog udaljavanja EU i Kine, što bi se na prvi pogled moglo okarakterisati kao pogoršani status quo. Dodatno, u radu se analiziraju moguće posledice i negativnog raspleta situacije, odnosno načini na koji bi dodatno pogoršanje odnosa nanelo štetu trgovini i investicijama, povećalo troškove uvoza i ugrozilo tzv. zelenu tranziciju za celu EU.

Sažetak ▼

Na regionalnom principu udružuju se države koje imaju zajedničke bezbednosne interese, a regionalne bezbednosne inicijative su prostor u kome se saradnja praktično materijalizuje sa konkretnim benefitima po bezbednost. S druge strane, projekti NATO koncepta pametne odbrane i EU koncepta objedinjavanja i deljenja, kao bezbednosni alati institucija čijem članstvu teže ili su članice države Zapadnog Balkana, uspostavljenu regionalnu saradnju potvrđuju otvarajući prostor i za neke nove oblike saradnje. Zato je predmet ovog istraživanja kako bezbednosni integracioni procesi, sprovođeni kroz regionalne bezbednosne inicijative i NATO i EU bezbednosne koncepte, utiču na evoluiranje zapadnobalkanskog potkompleksa. Hipoteza koja će u radu biti potvrđena jeste da bezbednosna stabilnost država Zapadnog Balkana zavisi od nacionalnih kapaciteta međusobno uvezanih u regionalnu bezbednosnu mrežu i potpomognuta globalnim bezbednosnim konceptima. Teorija regionalnog bezbednosnog kompleksa je pogodna za ovakvu vrstu istraživanja jer se u najvećoj meri oslanja na socijalnokonstruktivistički teorijski okvir koji podrazumeva da oblike međunarodnog sistema određuje ponašanje država sa naglaskom na društvenim strukturama i činjenicama.

Sažetak ▼

U radu se analiziraju inicijative ekonomskog karaktera pokrenute u regionu Zapadnog Balkana. CEFTA 2006, kao jedina trgovinska inicijatava uspostavljena na stabilnoj, ugovornoj osnovi, predstavljena je kao temelj regionalnih trgovinskih odnosa, ali je i ukazano na sve slabosti i probleme u funkcionisanju ove organizacije. Autor dalje prikazuje razvoj, izazove i perspektive drugih ekonomsko-trgovinskih aranžmana, kako onih iniciranih u okviru Berlinskog procesa (Regionalno ekonomsko područje i Zajedničko regionalno tržište), ali i od strane samih lidera Zapadnog Balkana („Mali Šengen”/„Otvoreni Balkan”). Osnovno istraživačko pitanje na koje rad odgovora jeste – da li su pomenute regionalne inicijative kompatibilne sa procesom pristupanja ovih država Evropskoj uniji? Centralna teza koju autor zastupa jeste da nijedna od ovih inicijativa nije kreirana sa namerom zamene članstva u EU, koje ostaje primarni spoljnopolitički cilj svih aktera sa Zapadnog Balkana, te da svaka od njih može predstavljati dobru pripremu regiona za izazove učešća na unutrašnjem tržištu EU, ali i biti podsticaj za sprovođenje nekih od ključnih reformi u okviru pristupnog procesa.

Sažetak ▼

Predmet ovog istraživanja su efekti razvojne pomoći koje Evropska unija pruža zemljama Zapadnog Balkana tokom procesa pridruživanja. Fokus je na efektima projekata Investicionog okvira za Zapadni Balkan, kao ključnog mehanizma preko koga će se realizovati razvojna podrška regionu u narednom projektnom ciklusu. U radu su opisani razvojni ciljevi ovog programa i analizirana obeležja prethodno realizovanih projekata. Utvrđeno je da je učešće bespovratne pomoći EU u ovim projektima simbolično, dok gotovo sva sredstva potiču od zajmova korisnika od evropskih banaka ili iz sopstvenih budzetskih sredstava. Analiza oblika ove simbolične pomoći pokazala je njen minoran razvojni efekat, s obzirom na to da se radi o studijama izvodljivosti, procenama i preporukama. Rezultati pokazuju znatno bolje efekte bilateralnih donacija i značaj bilateralne saradnje sa evropskim zemljama.

Sažetak ▼

U tradicionalno dobrim i stabilnim bilateralnim odnosima Srbije i Rumunije posebno mesto zauzimaju položaj i zaštita prava nacionalnih manjina i očuvanje njihovog etnokulturnog identiteta. U tom kontekstu po značaju se izdvaja bilateralni sporazum iz 2002. godine, koji je prvenstveno važan za rešavanje konkretnih međudržavnih pitanja u oblasti manjinske politike. U spoljnopolitičkim odnosima Srbije i Rumunije otvorena pitanja imaju dva najvažnija aspekta: prvi se odnosi na status i prava rumunske nacionalne manjine u Srbiji, a drugi na pitanje da li su Vlasi deo rumunske nacije ili su autohtona nacionalna manjina, sa sopstvenim identitetom, jezikom i kulturom. Položaj Rumuna u Srbiji, vlaško-rumunsko pitanje i bilateralni odnosi sa Rumunijom, dodatno su važni za napredak u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, imajući u vidu da Rumunija svoju saglasnost za dodelu statusa kandidata za članstvo u EU i otvaranje pregovaračkih poglavlja uslovljava rešavanjem ovih pitanja, dok je stav Srbije da se izbegavanje svih nesporazuma i dobri međususedski odnosi mogu ostvariti jedino aktivnim i principijelnim međudržavnim dijalogom.

Sažetak ▼

U članku se kroz istorijsku perspektivu sagledava i analizira posthladnoratovski svijet u regionu Zakavkazja na primjeru Azerbejdzana. Izuzetan ekonomski i geostrateški značaj ovog regiona, uzrokovao je da se interesi velikih sila na ovom području tokom vjekova sukobljavaju. Ipak, u ovom članku poseban fokus je stavljen na političke aktivnosti i djelovanje Azerbejdzana, kao male nacije među velikim silama, u rasponu od dva vijeka. Na prostoru Zakavkazja, usljed brojnih etničkih netrpeljivosti, koje sežu unazad par decenija, praćene ratnim dešavanjima i konstantnom nesigurnošću, uključeni su i globalni i regionalni akteri jer postoji opravdan strah da će sigurnost i krhki mir biti urušeni, što će se negativno odraziti na cjelokupnu međunarodnu zajednicu. U tom kontekstu, u ovom radu biće riječi i o pojedinačnim odnosima Azerbejdzana sa susjedima, kao i sa velikim silama u međunarodnom svjetskom poretku.

Sažetak ▼

U radu se analizira sve intenzivnije i raznovrsnije političko i vojno partnerstvo Indije i Australije tokom poslednjih desetak godina. Autor u radu dokazuje nekoliko hipoteza. Prema prvoj, glavni pokretač njihovog zbližavanja jeste zajednička bojazan političkih elita dve zemlje da bi u regionu Indo-Pacifika NR Kina mogla da postane hegemonska sila, sa ambicijama koje su u opreci sa interesima kako Indije tako i Australije. Druga hipoteza, usko povezana sa prvom, izražava stav da Indija i Australija teže održavanju/ obnavljanju i jačanju ravnoteže snaga, odnosno da kroz međusobno povezivanje vode klasičnu realističku spoljnu politiku. U trećoj hipotezi se formuliše pozicija da obe zemlje, kroz spomenuto povezivanje, sprovode isključivo tzv. meko uravnotežavanje naspram NR Kine, i da su njihovi podudarni interesi, kapaciteti i komplementarnost limitirani, i da je mala verovatnoća da bi kratkoročno (1–6 godina) one mogle da pređu sa tzv. mekog na tzv. tvrdo uravnotežavanje. U radu se takođe daje kraći pregled istorije odnosa ove dve zemlje.

Sažetak ▼

Predmet ovog rada jeste analiza specifičnog trgovinskog položaja Mozambika, čiji je model privrednog razvoja zasnovan na ekstrakciji prirodnih resursa. Prema klasifikaciji Ujedinjenih nacija, Mozambik pripada kategoriji najmanje razvijenih zemalja sveta, koje su izuzetno ranjive na egzogene šokove i prirodne katastrofe. Pored toga, nailaze na mnoge barijere u međunarodnoj trgovini, čiji je krajnji rezultat povećanje trgovinskih troškova. U radu će biti ukazano na mogućnosti prevazilaženja ovih poteškoća kroz primenu Sporazuma o olakšavanju međunarodne trgovine, donetim pod okriljem Svetske trgovinske organizacije, kao i kroz ulaganje u izgradnju trgovinskog kapaciteta, što bi trebalo da stvori prilike za Mozambik da ostvari veći nivo integracije u međunarodnu trgovinu

Sažetak ▼

Osnovni zadatak rada predstavlja utvrđivanje glavnih determinanti nemačko-britanskih političkih odnosa, s posebnim naglaskom na razvoj pomenutih odnosa nakon Bregzita. U uvodnom delu rada izložene su okolnosti pod kojima je Britanija napustila EU, u svetlu činjenice da je taj proces predstavljao prvi slučaj napuštanja EU od strane jedne njene članice. Naznačene su osnovne konture nemačko-britanskih odnosa, kao i izazovi koji predstoje pred SR Nemačkom u cilju njene čvrste rešenosti da se očuva EU i adekvatno odgovori na nove izazove u skladu sa previranjima na globalnom planu. Napuštanjem EU od strane njene druge po snazi ekonomije i treće najmnogoljudnije države, uloga SR Nemačke u oblikovanju post-bregzitovske unije dolazi do sve većeg izražaja. Centralni deo rada posvećen je analizi spoljnopolitičkih agendi dveju država u post-bregzitovskim okolnostima. Izlaskom Velike Britanije iz EU, pred njenom vladom se neizostavno nametnuo zadatak osmišljavanja nove spoljnopolitičke doktrine Britanije i njene uloge u svetu. Iako osnovne konture nemačke spoljnopolitičke doktrine ukorenjene u višedecenijskoj tradiciji ostaju nepromenjene, u skladu sa globalnim previranjima i nepovoljnim tokom pandemije korona virusa, u novom koalicionom sporazumu nemačke vlade primećuje se najava ambicioznijeg pristupa u saglasju sa svojim evroatlantskim partnerima. U završnom delu rada ukazuje se na perspektive budućih odnosa između dveju država u skladu sa njihovom tradicijom, osnovnim pravcima njihove spoljne politike, kao i izmenjenim geopolitičkim pejzažom. Srž budućih bilateralnih odnosa između dveju država neizostavno će se odvijati se u svetlu činjenice da Nemačka, kao članica EU, ima obavezu da gradi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku u okviru evropske agende. U razmatranju opredeljenog predmeta istraživanja, korišćene su različite metode istraživanja. Od osnovnih metoda saznanja primenjene su metoda analize i sinteze. Od opštenaučnih metoda korišćene su hipotetičko-deduktivna i istorijska metoda.

Sažetak ▼

Ovaj rad nastoji da prikaže odnose između Evropske unije i Rusije koje karakteriše uvažavanje zajedničkih interesa u oblasti energije i ekonomije. Ovaj deo diplomatskih odnosa između Evropske unije i Rusije zasniva se na principu međuzavisnosti, koji povezuje dva subjekta u blisku saradnju i na taj način dopunjuje njihov inače turbulentan odnos. Interesi zbog kojih se ovi odnosi održavaju su od velike vrednosti za obe strane i pokazali su da je saradnja između EU i Rusije moguća i održiva, mada sa neizvesnom budućnošću imajući u vidu diplomatske probleme u njihovim odnosima i trenutnih događaja u Ukrajini . Iako daleko od idealne i puna kontroverzi i tenzija, ova sfera diplomatskih odnosa je veoma važna i ima velike ekonomske i političke implikacije, a ovde će biti dat kratak pregled događaja koji su doveli do današnjih kontroverzi oko Severnog toka 2, kao i buduće implikacije i predviđanja praktičnih posledica energetskih odnosa između Rusije i EU.