Sažetak ▼

U radu se prvo problematizuje mir. Zatim se pravi komparativna analiza brojnih definicija mira. Na osnovu te analize data je kompleksna definicija koja odražava obim i sadržaj mira. U drugom delu rada date sa osnovne karakteristike mira kao fenomena kome teži progresivno čovečanstvo. To su: povezanost sa bitnim karakteristikama i vrednostima konkretnih društava ili društvenih skupina; protivurečnost; složenost; dinamičnost; povremenost, hijerarhijnost; konkretnost, humanost; posledičnost, usmerenost i relativna otvorenost. U posebnom delu objašnjen je mir kao vrednost koja oslobađa tutorstva i raznih predrasuda, omogućava stvaralaštvo, oslobađa od svih oblika porobljavanja i uvećava ukupne moći čoveka, društvenih grupa i naroda.

Sažetak ▼

Sagledavanje supremacije velikih sila iz ugla političke teorije zapravo je nastojanje da se objasne, sa razumljivog nivoa apstraktnosti, sve političke pojave, omogući utvrđivanje svih relevantnih činjenica vezanih za političke pojave, kao i svih zakonitosti koje vladaju u onoj sferi društvene stvarnosti koju smatramo političkom sferom i odnosom snaga i moći. Svet političkih teorija jasno se deli na one koje pripadaju istoriji i na one koje imaju status savremenih, a koristeći obe pokušano je da se odslika fenomen supremacije u politici i njeni trendovi. Politička filosofija, za razliku od političke teorije koja se zasniva prvo na činjenicama, a tek onda na hipotezama, počiva na moralnim, religijskim i metafizičkim vrednostima koje se nalaze van političke realnosti.2 U uslovima unilateralizma diplomatija se pretvara u politiku sile, a regulatori mira – mirovne organizacije pokušavaju da obezbede slobodu u bitisanju i delanju, jer je ona društveni ideal i iskonska težnja, humanistički zasnovana ideja uzvišenosti koja treba da afirmiše život i stvaralaštvo, pravdu i druge univerzalne civilizacijske vrednosti.

Sažetak ▼

Subjekti međunarodne politike, prvenstveno države, upotrebljavaju širok konglomerat sredstava radi sprovođenja spoljnopolitičkih ciljeva. Izbor sredstava u okviru procesa donošenja odluke je opredeljivanje za delatnost koja postojeću situaciju u međunarodnoj zajednici treba da promeni u svrsi vlastitih koncepcija. Većina spoljnopolitičkih akcija planira se i realizuje u saradnji sa određenim akterima, s obzirom na to da postoji njihova međuzavisnost na globalnom nivou. U radu se razmatraju najvažnija sredstva u međunarodnoj politici sa akcentom na ekonomske resurse. Autor ukazuje na fenomen ekonomskog ratovanja kao esencijalnog sredstva u savremenoj međunarodnoj konstelaciji.

Sažetak ▼

Rad sadrži pregled postojeće policijske organizacije u Velikoj Britaniji, sa osvrtom na reformske zahvate u okviru sektora bezbednosti. Posebna pažnja posvećena je analizi činjenica, koje su uslovile formiranje Agencije za borbu protiv ozbiljnog i organizovanog kriminaliteta (Serious Organised Crime Agency – SOCA), kao centralne policijske organizacije, sa izvršnim policijskim ovlašćenjima i pravom da svoja ovlašćenja primenjuje na celoj teritoriji Velike Britanije, sa primarnim zadatkom da se suprotstavi izvršiocima krivičnih dela ozbiljnog i organizovanog kriminala. Takođe u ovom radu, autor je obradio i agencije koje su inkorporirane u sastav SOCA, njene organe, strukturu i oblasti delovanja, kao i načine unutrašnje i spoljašnje kotrole njenog rada.

Sažetak ▼

Zaposlenost je jedan od ključnih interesa svake države i uz inflaciju, najupečatljiviji indikator ekonomskog i socijalnog stanja države. Sistem zaštite od nezaposlenosti ima veliku važnost u ekonomiji svake zemlje. Problem nezaposlenosti predstavlja primarni društveni i individualni problem koji ima mnoge implikacije, ne samo na ekonomsko-socijalni razvoj, već i na pojedinačne i porodične egzistencije. Iz jednog opštijeg određenja zaposlenosti kao: indikatora ekonomskog, kulturnog i socijalnog prosperiteta zajednice, izvora egzistencije najšireg kruga populacije, stabilizacije socio-ekonomskog statusa pojedinaca i zajednice, a nezaposlenosti kao: sinonima siromaštva, socijalne marginalizacije, nepotrebnog i nepovratnog prosipanja ljudskih resursa, može se sagledati suštinski značaj pitanja zaposlenosti za svakog pojedinca, a i za određenu zajednicu. Kao društveni problem nezaposlenost ima planetarne razmjere jer je prisutna u većoj ili manjoj mjeri kako u zemljama razvijene tržišne privrede, tako i u zemljama takozvane tranzicije, odnosno zemljama u razvoju. U prvom dijelu rada osvrnuli smo se na sami sistem osiguranja od nezaposlenosti i na tržište rada u Crnoj Gori, a potom smo ukratko sagledali stanje u zemljama bivše Jugoslavije sa aspekta nezaposlenosti.

Sažetak ▼

Kapital kao razlika između imovine i obaveza osiguravajućim društvima omogućava zaštitu od negativnog odstupanja stvarnih šteta, troškova ili investicionih rezultata od planiranih veličina i predstavlja kapacitet, odnosno ključni ograničavajući faktor ponude usluga osiguranja, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Posebnu problematiku u upravljanju osiguravajućim i reosiguravajućim društvima u svetu predstavljaju katastrofalne štete s obzirom na njihov izuzetan uticaj na međunarodne odnose, raspoloživi kapital i ograničavanje kapaciteta u osiguranju. Sa češćim ispoljavanjem događaja povećanog intenziteta štetnih posledica sve češće se ispoljava problematika ograničene osigurljivosti rizika i nedovoljnosti ne samo pojedinačnih već i zbirnog kapaciteta sektora osiguranja i reosiguranja na međunarodnom nivou. Osnovni zaključak sprovedenih istraživanja jeste da osiguranje i reosiguranje u savremenim uslovima i međunarodnim tokovima, više nisu dovoljni za pokriće posledica ostvarenja katastrofalnih šteta upravo zbog ograničenosti kapaciteta za prihvat rizika. Nameće se neophodnost korišćenja alternativnih rešenja, koja uključuju mehanizme kontrole rizika i mehanizme finansiranja štetnih posledica koje obuhvataju transfer rizika na investitore na međunarodnom tržištu kapitala i državnu intervenciju, odnosno korišćenje sredstava javnih fondova i različitih oblika javnoprivatnog partnerstva, uključujući učešće i međunarodnih institucija.

Sažetak ▼

Članak analizira probleme, varijante, strategiju i veštinu pregovaranja predstavnika Srbije u pregovorima sa Prištinom pod okriljem Evropske unije u Briselu. U uvodnom delu govori se o neophodnosti visokog nivoa stručnosti i obuke javnih funkcionera i pregovarača kako bi ostvarili visoke domete u zaštiti državnih interesa. Na bazi iznetih stavova u članku se zaključuje sledeće: Ne možemo poboljšati svoju spoljnopolitičku poziciju, bez odgovornih i za te funkcije specifično školovanih javnih funkcionera, spremnih da rade u opštem (a ne partijskom ili nekom drugom) interesu. Bez obučenih, pripremljenih i tvrdih pregovarača sa verifikovanom pregovaračkom veštinom, nema uspeha u međunarodnom pregovaranju. Nema uspešnih pregovora bez čvrste, prethodno dogovorene i razrađene pregovaračke strategije za svaki mogući tok pregovora. Ako se pregovori vode pod pritiskom i nametnutim rešenjem, to nisu pregovori već ultimatum i, kao takve, treba ih odbiti.

Sažetak ▼

U ovom članku autorka analizira uticaj koji ima politička situacija u Srbiji na politiku proširenja i njena dostignuća na putu ka EU. Održavajući kredibilnost procesa proširenja, koje je od ključnog značaja za njen uspeh, EU je dosledno proklamovala uključenost svoje politike prema Zapadnom Balkanu, pri čemu je Evropski savet uzastopno potvrđivao da budućnost celog regiona leži u EU. Proces stabilizacije i pridruživanja ostaje zajednički okvir za neophodne pripreme za ulazak u EU. Evropska komisija je ocenila da je Srbija postigla neophodni stepen usaglašenosti sa kriterijumima za članstvo u Uniji. Prioritet od najvećeg značaja bilo je preduzimanje koraka ka postizanju vidljivog i održivog napretka u odnosima sa Kosovom. Dalji konstruktivan dijalog između Beograda i Prištine neophodan je preduslov za započinjanje pregovora sa EU. Međutim, duboka ekonomska kriza u EU ne pruža priliku za dinamičnu i bržu integraciju Srbije u Uniju.

Sažetak ▼

Formiranje Višegradske grupe pomoglo je održavanju stabilnosti u Srednjoj Evropi posle pada Istočnog bloka. Iako se razvoj ekonomskih odnosa obično navodi kao glavni razlog integracije, njeno stvaranje ima veze i sa dugoročnim geostrategijskim interesima SAD u Evropi. Teritorija članica Višegradske grupe je „geopolitički most“ ka postsovjetskom prostranstvu i „geopolitička brana“ spajanju ruskih i nemačkih interesa. U ovom radu takođe se ukazuje i na potencijalna politička žarišta: šlezijsko pitanje, moravsko pitanje, slovačko-romske odnose i periodične radikalizacije u Mađarskoj.

Sažetak ▼

Sa završetkom Drugog svetskog rata, nemački narod bio je podeljen, što se ogledalo u protivrečnim političkim sistemima dve Nemačke. Međusobni odnosi dve Nemačke bili su dodatno otežani politikom Savezne Republike Nemačke koja je želela ponovno ujedinjenje, dok je Demokratska Republika Nemačka nastojala da pre svega stekne međunarodno priznanje. Međutim, 1969. godine dolazi do preokreta u odnosima između dve države sa dolaskom socijalno-liberalne koalicije Vilija Branta na vlast. Nova istočna politika (Neue Ostpolitik) Vilija Branta vezuje se za novi vid politike usmeren na prilagođavanje dominantnim tendencijama u odnosima Istok – Zapad. Rad ima cilj da istraži dostignuća na polju ugovornih odnosa i da ispita u kojoj meri opisani modaliteti spoljnog delovanja mogu poslužiti i kao obrazac (barem delimičan) budućeg delovanja drugih država koje se suočavaju sa sličnim problemima razmatrajući odnos između dve Koreje kao studije slučaja. Uspešnost razrešenja sukoba umnogome zavisi i od sposobnosti pravovremenog prilagođavanja strana u sukobu promenama nastalim u međunarodnom okruženju. Autor dolazi do zaključka da je Nova istočna politika delimično primenljiva na slučaj dve Koreje.

Sažetak ▼

U članku je dat kraći osvrt na Bečku konvenciju o konzularnim odnosima iz 1963. godine u povodu 50 godina od stupanja na snagu 24. aprila 1963. Bečka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. predstavlja pre svega najveći uspeh Ujedinjenih nacija u pogledu kodifikacije međunarodnog konzularnog prava koje je bilo vekovima nekodifikovano. Za 50 godina postojanja Bečka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine opravdala je svoje postojanje u međunarodnoj konzularnoj praksi, jer je usvojena od strane 175 država. Ona nije mogla da reši sva pitanja i probleme iz konzularnih odnosa i konzularne materije, ali rešila je najvažnija. Ona ima i svojih nedostataka i nedorečenosti, ali je ostavljeno državama da u bilateralnim konzularnim konvencijama rešavaju te probleme. Očekivalo se da će ova Konvencija usvojiti potpuni imunitet konzularnim funkcionerima, kao što je urađeno sa diplomatima, međutim to nije usvojeno. Jugoslovenska delegacija na čelu sa prof. dr Milanom Bartošem dala je značajan doprinos kako u toku priprema, tako i na samoj Konferenciji u Beču prilikom usvajanja Konvencije. U jugoslovenskoj i u srpskoj konzularnoj praksi ova Konvencija je opravdala svoje postojanje i pomogla u rešavanju na desetine hiljada konzularnih predmeta tokom ovih 50 godina.

Sažetak ▼

U radu se ukazuje na opšte okvire globalne politike i prava klimatskih promena određene u postojećim međunarodnim ugovorima u oblasti životne sredine, a posebno odredbama Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kjoto protokola. Kroz razmatranje specifičnog položaja pojedinih država i korišćenjem različitih kriterijuma (učešće u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, članstvo u međunarodnim ugovorima, sprovođenje međunarodnih ugovora, definisanje strateških ciljeva i postojanje i karakteristike nacionalnih pravnih sistema u oblasti klimatskih promena) analiziraju se elementi politike i prava država najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Posebno se ukazuje na stanje u državama članicama Aneksa I Okvirne konvencije UN o promeni klime (Australija, Japan, Nemačka, UK, SAD, Ruska Federacija), odnosno stanje u nekoliko država koje imaju status „non-Aneks I“ (Kina, Brazil, Indija, Južna Afrika, Meksiko). Polazi se od pretpostavke da globalna politika u oblasti klimatskih promena zavisi skoro isključivo od politike država najvećih GHG emitera. U radu se obrazlaže teza da u politici država najvećih GHG emitera, pored razlika, postoji više zajedničkih elemenata od značaja za ostvarivanje ciljeva globalne politike.

Sažetak ▼

Predmet rada je sagledavanje bitnih aspekata savremene ekološke krize, posebno uzroka njenog nastanka, a u vezi sa devijacijama koje su nastale u procesu ubrzane i prekomerne industrijalizacije modernog društva. Cilj autora je da pored prikaza razvoja ekološke krize i ukazivanja na njenu kulminaciju u današnjem vremenu, istakne i njene ključne posledice, odnosno negativne efekte koji u velikoj meri mogu da utiču ne samo na značajno smanjenje kvaliteta života čoveka u budućnosti, nego i na sam opstanak Zemlje i čitavog čovečanstva. S tim u vezi, kao jedna od specifičnih posledica ekološke krize, sagledava se i pojava radikalnih ideologija, koje u nameri da zaštite prirodu i živi svet, u centar svog delovanja i mogućih odgovora postojećem sistemu vrednosti, stavljaju nasilje, odnosno terorističke metode i sredstva borbe.

Sažetak ▼

Međunarodno krivično pravo kao sistem pravnih propisa sadržanih u aktima međunarodne zajednice, ali i u nacionalnom (internom) krivičnom zakonodavstvu pojedinih država, predviđa krivičnu odgovornost i kažnjivost za veći broj međunarodnih krivičnih dela među kojima se izdvaja zločin protiv čovečnosti. To su dela kojima se krše ratni zakoni i običaji rata (međunarodno humanitarno pravo) i kojima se povređuje mir među narodima i bezbednost čovečanstva. Za učinioce ovih krivičnih dela u određenim slučajevima primarna je nadležnost međunarodnih sudskih (nadnacionalnih) organa. Upravo o pojmu i karakteristikama krivičnog dela zločin protiv čovečnosti sa teorijskog i praktičnog aspekta u međunarodnom i nacionalnom krivičnom pravu Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, govori autor ovog rada.

Sažetak ▼

U radu je obrađen položaj srpske manjine u Hrvatskoj determinisan političkim, istorijskim, ekonomskim, pravnim, demografskim i drugim faktorima, sa posebnim osvrtom na demografski razvitak, zaštitu prava i nacionalni identitet pripadnika srpske etničke zajednice. Osnovni izvor podataka su zvanični popisi stanovništva s obzirom da su brojnost i etnička kompaktnost osnovni demografski faktori koji utiču na ostvarenje prava i sloboda pripadnika svake nacionalne manjine. U radu je istaknut i još prisutan problem izbeglištva, odnosno pitanje održivog povratka Srba u Hrvatsku i ostvarenje njihovih elementarnih prava. Regionalna saradnja i bilateralni sporazumi predstavljaju za matične države način zaštite svojih sunarodnika u susednim državama, kao i efikasan mehanizam za postizanje bolje integracije pripadnika manjina u sve strukture države u kojoj žive.

Sažetak ▼

Nemačka je danas, prva ekonomija Evrope. Nacija koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, uspela je da se afirmiše kroz EU, i nametne kao jedna od najuticajnijih država sveta. Njen doprinos svetskoj politici, ekonomiji i kulturi, kao i njen sadašnji značaj, čine umesnim razmatranja o Nemcima, njihovoj državi, identitetu, njihovom shvatanju organizacije, snazi i germanskom duhu specifičnim za Nemce. Uspone nemačke države, Evropljani su uvek pratili sa izvesnom dozom poštovanja ali i opreza, s obzirom na istorijske konstalacije.

Sažetak ▼

Prvi predsednički mandat Baraka Obame bio je obeležen kako otpočinjanjem, tako i neuspehom rusko-američkog „resetovanja“. Počev od proleća 2011. većina pozitivnih rezultata „resetovanja“ je poništena, uključujući i postignuti duh saradnje. U Obaminom drugom mandatu, svedoci smo daljeg pogoršanja odnosa dveju sila, praćenog takođe hladnim ličnim odnosima dvojice predsednika, Obame i Putina. Izgledi za budućnost su pesimistični, najmanje do kraja Obaminog mandata. Međutim, ne možemo govoriti o novom Hladnom ratu u značenju ranije konfrontacije dveju supersila, već pre o sukobu vizija međusobnih odnosa i međunarodnog poretka, te o još jednom neuspelom pokušaju rusko-američkog približavanja.