Sažetak ▼

U ovom radu zastupa se stav da u ukrajinskoj krizi EU ne samo da se nije pokazala kao dorasla ozbiljnosti situacije (uostalom, kao i u ranijim krizama na evropskom tlu), već se, po prvi put u svojoj istoriji, našla u ulozi izazivača ozbiljnog međunarodnog konflikta. Sučena sa pogubnim posledicima svoje agresivne i ishitrene „evropeizacije“ „novog“ istoka Evrope (isticanje prava na normativnu hegemoniju vođenu dominantno geopolitičkim motivima), jednom kada se sukob rasplamsao, preteći da izazove nesagledive posledice po stabilnost posthladnoratovskog bezbednosnog poretka, nije joj mnogo preostalo nego da se prikloni politici Sjedinjenih Američkih Država. Ona je tako propustila još jednu priliku da u polju spoljne politike formuliše nekakav specifično evropski pristup koji bi zaista vodio računa o vrednostima koje su utkane u njen Osnivački akt (mirovni u ujediniteljski projekat). U radu se zaključuje da ukoliko želi da povrati urušeni međunarodni kredibilitet, EU mora da učini kvalitativni zaokret od sadašnje, u najvećoj meri geopolitičkim interesima determinisane politike, ka političkim vrednostima koje mnogi smatraju (ili su barem ranije smatrali) specifičnim za EU. Delom se radi o vrednostima koje se vezuju za njenu meku moć, a delom onim koji su tekovina samog političkog sistema EU, poput jedinstvenog tržišta bez barijera.

Sažetak ▼

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker (Jean-Claude Juncker) izjavio je da postoji potreba da se osnuje evropska vojska koja bi bila sposobna da odgovori pretnjama miru u jednoj od država članica ili u susednim državama Unije. Ova vojska je neophodna ne bi li se pokazala ozbiljnost u odbrani evropskih interesa u odnosima, primera radi sa Rusijom. Evropska unija je u proteklom periodu razvila međudržavnu saradnju i u oblasti odbrane. Međutim, pitanje osnivanja evropske armije zadire u suštinska opredeljenja u razvoju evropske integracije. Evropske vojne snage traže jedinstvenu komandu i demokratsku političku vlast koja bi njima upravljala. U ovom kontekstu ponovo se rađa dilema da li Evropska unija treba da bude tehnokratska tvorevina koja se bavi održavanjem širokog evropskog tržišta i politikom zaštite interesa finansijskih lobija koja je u proteklom periodu vodila ka osiromašenju njenih naroda, ili je perspektiva u stvaranju evropske fedralne države sa demokratski izabranom vlašću koja bi imala legitimnost da vodi jedinstvenu ekonomsku, spoljnu i odbrambenu politiku?

Sažetak ▼

Diplomaciju u 21. stoljeću obilježuje vrsta promjena, tako u sadržaju kao i u načinu provedbe. Jedne od značajki koje treba spomenuti su sudjelovanje novih (nedržavnih) aktera, širenje diplomatskog dnevnog reda, nove diplomatske tehnike i s tim u vezi i nastanak novih oblika diplomacije kao što je zvjezdana diplomacija. Te promjene su povezane s određenim promjenama u međunarodnoj zajednici nakon završetka Hladnog rata i promjenama u teorijama međunarodnih odnosa i diplomatskih studija koje pokazuju, da države više nisu jedino mjesto za obavljanje političke vlasti i nisu više jedini akteri koji rade u diplomaciji. U procese diplomacije se, također, uključuju različiti akteri – od vlade do međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija i pojedinaca.

Sažetak ▼

Pojam energetske bezbednosti dospeva na vrh političko-bezbednosne agende EU od 2005. godine, a početkom prvih ozbiljnijih prekida u snabdevanju prirodnim gasom. U tom smislu najveća bojazan zvaničnika EU vezana je za mogućnost (zlo)upotrebe energenata kao političkog oružja u uslovima energetske zavisnosti od Rusije. Tema rada vezana je za sekuritizaciju prirodnog gasa koji Rusija izvozi u zemlje članice EU. U radu su analizirani dokumenti i zvanična saopštenja najviših EU zvaničnika u kojima je zavisnost od ruskog gasa označavana kao esencijalna bezbednosna pretnja po energetsku bezbednost EU. U radu je takođe predstavljena dinamika procesa sekuritizacije, glavni akteri, skicirani su mogući razlozi, a predstavljene su i posledice koje su podstakle ili ubrzale preduzimanje specijalnih mera.

Sažetak ▼

Do obnavljanja stranačkog pluralizma u Rumuniji došlo je 1989. godine. Pored stranaka većinskog naroda, u tom periodu se osnivaju i stranke nacionalnih manjina. Kao najmnogobrojnija manjina u Rumuniji, mađarska zajednica je nastojala da zaštitu svojih prava i ostvarenje interesa obezbedi kroz formiranje Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR), kao krovne organizacije koja je ujedinila više političkih pozicija i tako stekla monopol na glasove mađarske manjine. U ovom radu istražuje se samo prva faza političkog organizovanja i delovanja mađarske manjine u Rumuniji, odnosno period od 1989. do 1996. godine. U tom periodu UDMR je delovao kao opoziciona politička stranka, da bi posle izbora 1996. godine ušao u koalicionu vladu.

Sažetak ▼

Prilikom donošenja odluke o investiranju, značajnu ulogu ima ekonomski instrument kreditnog rangiranja. Danas, u globalnom investiranju, agencije za kreditno rangiranje igraju značajnu ulogu. Uloga koju su odigrale ove agencije u proteklom stoljeću je velika, ali njihova uloga u ekonomskoj krizi dovela je do velikih diskusija o njihovom poslovanju i podlijeganju različitim uticajima. Sve je to dovelo do polemika i razmišljanja o otvaranju tržišta, kako u Evropskoj uniji, tako i u ostatku svijeta. Prema tome, zbog uloge kreditnog rangiranja u globalnom investiranju, ne smije se zanemariti i prepustiti nekolicini da upravlja ovim procesom i na indirektan način upravlja svijetom. Dakle, rezultatima istraživanja predstavljenim u ovom članku ostvarivana je primarna misija istraživanja: afirmirati kreditni rejting kao ekonomski instrument i objektivnost agencija za kreditni rejting. U članku su elaborirane najvažnije odrednice kreditnog rejtinga i koncepta agencija za kreditni rejting. Posebna pažnja posvećena je različitim uticajima na agencije za kreditni rejting i njihovoj ulozi na svjetsku ekonomsku krizu. U članku je elaborirano više tematskih jedinica o kreditnom rejtingu i agencijama za kreditni rejting, te je predstavljen reprezentativan primjer uticaja rejting agencija na kreiranje ekonomske krize. Na kraju članka predložene su mjere kako Evropskom agencijom za kreditni rejting doći do kvalitetnijeg određivanja kreditnog rejtinga.

Sažetak ▼

Slobodno kretanje kapitala je jedna od osnovnih sloboda afirmisanih u ugovorima Evropske unije kojim se obezbeđuje kontinuitet poslovanja i kojim se osiguravaju strane investicije. Ova sloboda ne znači prostu liberalizaciju robnih i kapitalnih tokova, već podrazumeva mnogo šire slobode i prava, uključujući trgovinu kapitalnim uslugama, trgovinu hartijama od vrednosti, ali i slobodnu trgovinu nepokretnostima u različitim oblastima. U tom smislu, tokom pristupanja Evropskoj uniji, države koje su pretendovale na članstvo morale su eliminisati zakonske i administrativne barijere koje su postojale u njihovom internom zakonodavstvu u pogledu prometa nepokretnostima. Poseban naglasak u dokumentima o pristupanju Evropskoj uniji stavlja se na slobodnu trgovinu poljoprivrednim i šumskim zemljištem koje je u najvećem delu ostalo u vlasništvu država u periodu tranzicije. Specifikacija uslova navedenih u aktima o pristupanju ovoj organizaciji, omogućila je usklađivanje zakonodavstva Češke Republike, Estonije, Kipra, Letonije, Litvanije, Mađarske, Malte, Poljske, Slovenije, Slovačke, Rumunije, Bugarske i Hrvatske sa komunitarnim pravom, čime je na trajan način dat doprinos daljem razvoju međusobnih veza, a tako i bržoj integraciji u unutrašnje tržište Evropske unije.

Sažetak ▼

Procesi integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU odvijaju se usporenije u drugoj dekadi XXI veka, pogotovo imajući u vidu način na koji je izvršeno poslednje proširenje. Istraživanja korelacije nacionalnog identiteta, kao i objašnjenja ovog pojma su brojna u srpskoj i svetskoj literaturi, ali u poslednjoj deceniji još jedna vrsta društvenog identiteta zaokuplja pažnju a to je osećaj pripadnosti i vezanosti za Evropu i Evropljane. Ovaj rad objašnjava odnose nacionalnog i evropskog identiteta, kao i njihovih korelacionih veza. Sa aspekta analize kvaliteta ljudskih resursa istraživanja su obavljena na odabranom uzorku.

Sažetak ▼

Stogodišnjica Prvog svetskog rata je prilika za širenje masovne propagande koja će imati svoje političke ciljeve u savremenoj Evropi. To može biti nova prilika da se Srbija proglasi krivom za veliku pustoš i razaranje u Evropi. Zapadni autori, najviše sa engleskog govornog područja, koriste nenaučne metode da bi ispunili političke ciljeve svojih vlada u nameri da okrive Srbiju i Rusiju. Srbija treba odmah da dela kako bi sprečila ono što može biti dodatni argument za dalju dezintegraciju Srbije na severni deo i eventualno Rašku oblast.

Sažetak ▼

U ovom članku analizira se put Republike Srbije ka Evropskoj uniji, odnosno njeni konkretni rezultati koje je ostvarila na tom putu, kao i otežavajuće okolnosti koje prate ovu državu. Te okolnosti prvenstveno se odnose na normalizaciju odnosa sa Kosovom i Metohijom, kao i na još nepotpuno sprovedene političke i ekonomske reforme, tj. na ispunjavanje političkih i ekonomskih kriterijuma – tzv. kopenhagenskih kriterijuma. Dalji konstruktivni dijalog između Beograda i Prištine neophodan je uslov da bi EU započela pristupne pregovore sa Srbijom, a i za eventualan ulazak Srbije u EU. Uprkos ovome, EU smatra da je Srbija ostvarila značajne rezultate i da je na dobrom putu da dostigne nivo koji je neophodan za ulazak u EU. Ovaj članak podeljen je na 6 delova: u prvom uvodnom delu govori se uopšteno o uslovima za pristupanje u EU, u drugom se govori o početku evrointegracija Srbije, treći deo koncentriše se na SSP koji praktično predstavlja sastavni deo procesa pristupanja, četvrti deo se odnosi na dosadašnji napredak Srbije na putu ka EU, odnosno na mišljenje Evropske komisije, peti deo tiče se upravo pitanja Kosova i Metohije, a na kraju, u poslednjem delu članka, dolazi do zaključnih razmatranja.

Sažetak ▼

U televizijskom obraćanju javnosti, 23. januara 2013. godine, britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) saopštio je nameru da, ukoliko njegova konzervativna stranka pobedi na izborima 2015. godine, u 2017. godini raspiše referendum o ostanku ili izlasku Velike Britanije iz Evropske unije. Stavovi Kamerona poklapaju se sa izraženom britanskom evroskeptičnom politikom u proteklim decenijama. Međutim, u vezi sa prethodno iznetim, postojii dilema koliko je mogućnost da Britanija izađe iz Evropske unije zakonita, stvarna i realna u pravnom, ekonomskom i političkom smislu. Naime, Britanija je prihvatila evropsku integraciju kao učešće u zajedničkom tržištu, ali je odbacivala nadnacionalnu koncepciju Žana Monea (Jean Monnet) o federalnoj Uniji bez federalne države i ustava. Danas Velika Britanija želi da predvodi države članice van zone evra u borbi protiv inicijative Komisije o izmeni ugovora o osnivanju u pravcu preobražaja Unije u „federaciju država-nacija.“ Iako je izlazak iz Evropske unije za Veliku Britaniju pravno moguć, on nije realan jer je ekonomski i politički rizičan i neisplativ.

Sažetak ▼

Autor u ovom radu analizira trilateralnu saradnju Srbije, Bosne i Hercegovine i Turske u protekle četiri godine kao oblik multilateralne saradnje balkanskih država. Budući da je ovaj proces doneo mnogo rezultata i imao sopstvene institucionalne mehanizme, rad je podeljen na pet delova. Spoljnopolitički kontekst saradnje ovih triju država prikazan je u prvom delu rada, dok je drugi deo posvećen predstavljanju institucionalnih mehanizama saradnje. Rezultati procesa prikazani su u trećem delu, reakcije na trilateralu u četvrtom, a perspektive ove saradnje predočene su u poslednjem delu rada.

Sažetak ▼

U radu je načinjen pokušaj dijagnosticiranja osnovnih aspekata, obima i stepena angažovanja međunarodne zajednice u izgradnji savremenog avganistanskog društva i države, u skladu sa ciljevima najznačajnijih subjekata međunarodnih odnosa. Najveća pažnja posvećena je aktivnostima Ujedinjenih nacija (UN) i NATO-a, ali u širem kontekstu i Kine, Rusije i EU. U tom smislu, centralne tačke analize predstavljaju polazni ciljevi vezani za izgradnju i uspostavljanje stabilnog sistema političkih institucija i delotvornog sprovođenja javnih politika, kao i vojnih, policijskih i drugih institucionalnih kapaciteta sa bezbednosnim nadležnostima, a u funkciji stvaranja pretpostavki za eventualni postepeni privredni razvoj Avganistana i normalan život stanovništva. Autori zaključuju da međunarodna vojna i civilna misija nisu uspele da u potpunosti ostvare političke ciljeve, dok su bezbednosni ciljevi ostvareni samo u manjoj meri.

Sažetak ▼

Tekst se bavi primenom teoretskih pristupa procesu evropeizacije, pre svega institucionalizma racionalnog izbora i noramtivnog institucionalizma, i to na primeru Srbije. Čitav proces evropeizacije postavljen je u kontekst šireg procesa evropskih integracija regiona Zapadnog Balkana, a tekst otkriva najdublje interese kojima se rukovode Evropska unija i Srbija u samom procesu. Ovakav pristup procesu evropeizacije odslikava karakteristike puta Srbije ka EU, a posebna pažnja je posvećena politici uslovljavanja, koju Evropska unija sprovodi prema Srbiji, kao državi koja želi da postane njen član. Tekst se naročito bavi jasnoćom uslova, brzinom nagrađivanja i centrifugalnim silama samog procesa.

Sažetak ▼

Dunav je jedan od najvažnijih saobraćajnih koridora u Evropi. To je razlog stalne bitke velikih sila – geopolitičkih aktera za kontrolu Dunava, koja traje poslednja dva veka. Sa kanalom Rajna-Dunav uspostavljena je geopolitička horizontala. To je omogućilo Nemačkoj, vodećoj centralnoevropkoj zemlja da postane još nezavisnija. Nemački odnos prema atlantizmu, s jedne strane, i evroazijanizmu, s druge, ima značajan uticaj na geopolitički položaj Srbije.

Sažetak ▼

Globalne klimatske promene imaće svoje posledice i na međunarodne odnose. Najveće će svakako biti na prostorima Severnog i Južnog pola. Kada je reč o Arktiku, ove promene odvijaće se u nekoliko dimenzija. Prva je, svakako, bezbednost. Naime, granice arktičkih država, koje su zbog niskih temperature, snega i leda bile gotovo neprohodne, u bliskoj budućnosti mogle bi imati karakteristike klasičnih granica. Druga dimenzija su resursi. Na Arktiku postoje velike količine energenata i minerala, koji do sada nisu bili eksploatisani. I konačno, još jedna dimenzija koju donosi promena klime na Arktiku, je saobraćajna komponenta. Toplija klima i toplije struje na kopnu i moru u ovom delu sveta, otvoriće i nove trgovačke i putne pravce.

Sažetak ▼

Međunarodno krivično pravo, kao sistem pravnih propisa sadržanih u aktima međunarodne zajednice, ali i u nacionalnom (internom) krivičnom zakonodavstvu pojedinih država, predviđa krivičnu odgovornost i kažnjivost za veći broj međunarodnih krivičnih dela među kojima se izdvaja zločin agresije. To je delo kojim se krše ratni zakoni i običaji rata (međunarodno humanitarno pravo) i kojima se povređuje mir među narodima i bezbednost čovečanstva. Za učinioce ovog krivičnog dela u određenim slučajevima primarna je nadležnost međunarodnih sudskih (nadnacionalnih) organa. Upravo o pojmu i karakteristikama krivičnog dela agresije sa teorijskog i praktičnog aspekta u međunarodnom i nacionalnom krivičnom pravu Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine govori autor u svom radu.

Sažetak ▼

Autor u radu raspravlja o postupku pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju, koji je nastao kao posledica potrebe da se krivično gone osobe koje su odgovorne za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava učinjene u ratnim dešavanjima na području bivše Jugoslavije. Osnovne kritike odnose se na ovlašćenja Suda da sam donosi Pravila o postupku i dokazima, da ih menja kada za tim postoji potreba, kao i na preširoka ovlašćenja pojedinih procesnih subjekata, posebno tužioca. Pored uvodnih i završnih razmatranja, rad deli u osam delova, kroz koje ukazuje na pojedine nedostatke svake faze postupka. Krivični postupci predugo traju, a to se ne može opravdati ni složenošću predmeta, niti lošom saradnjom država. Svako optuženo lice ima pravo na pravično, brzo i efikasno suđenje, što je princip koji nije u potpunosti ispoštovan u Haškom tribunalu.