Sažetak ▼

Frаncuskа spоlјnа pоlitikа оdrаz је njеnе pоlitičkе istоriје, kulturnоg idеntitеtа i nаciоnаlnе kоncеpciје о ulоzi Frаncuskе u svеtu, kао glоbаlnоg nоsiоcа slоbоdе. U uslоvimа rаstućе mеđuzаvisnоsti i Frаncuskа је suоčеnа sа dinаmikоm glоbаlizаciје, kоја sе nеrеtkо dоživlјаvа kао prеtnjа nаciоnаlnоm idеntitеtu. Pоbеdа Еmаnuеlа Маkrоnа nа prеdsеdničkim izbоrimа u Frаncuskој 2017. gоdinе nајаvilа је pоčеtаk јеdnе drugаčiје spоlјnе pоlitikе. Pоlаžući nаdе u diplоmаtski pоtеnciјаl Frаncuskе, prеdsеdnik Маkrоn u svоm nеsumnjivо prаgmаtičkоm spоlјnоpоlitičkоm kursu pоtеncirа nа tzv. nоvој Еvrоpi i njеnој strаtеškој аutоnоmiјi, prеdstаvlјајući sе kао pоtеnciјаlnо nоvi lidеr. Iаkо privržеn istоriјskim principimа, nајmlаđi frаncuski prеdsеdnik dо sаdа оdlučаn је u nаmеri dа prеispitа frаncusku spоlјnu pоlitiku slеdеći spеcifičаn put u оdnоsu nа svоје prеthоdnikе. U rаdu sе аnаlizirајu čеtiri glаvnа аspеktа Маkrоnоvоg dоsаdаšnjеg mеđunаrоdnоg dеlоvаnjа: uspоstаvlјаnjе оdnоsа pоvеrеnjа sа prеdsеdnikоm SАD Dоnаldоm Тrаmpоm, „оživlјаvаnjе“ Еvrоpе rеvitаlizаciјоm frаncuskо-nеmаčkоg оdnоsа, kооpеrаtivniјi оdnоs sa prеdsеdnikоm Ruskе Fеdеrаciје Vlаdimirоm Putinоm i ulоgа Frаncuskе u Sеvеrnој Аfrici i nа Bliskоm istоku. Теžеći „pоnоvnој izgrаdnji“ svеtskоg pоrеtkа, sа pоstаvlјаnjеm Еvrоpе, i prе svеgа Frаncuskе, u cеntrаlni pоlоžај, frаncuski prеdsеdnik vidi svојu držаvu kао vоdеću u vrаćаnju nаrušеnе rаvnоtеžе svеtа.

Sažetak ▼

Objavljivanjem kratke tehničke note pod nazivom „Francuska strategija za Zapadni Balkan“, u aprilu 2019, stvara se utisak da je Francuska posle više od pola veka odlučila da povrati svoj uticaj na Balkanu. Navodeći da je težnja predsednika Francuske Emanuela Makrona formulisanje istinske strategije sa konkretnim skupom mera, u radu se ispituje navedeni dokument kroz teorijske postavke strategije. Prvi deo rada odnosi se na postavljanje teorijskih određenja pojmova strategije i velike strategije, uz razmatranje mesta geostrategije među ovim konceptima. Na osnovu toga, u drugom delu rada sagledava se „Francuska strategija za Zapadni Balkan“, gde se utvrđuje da iako sam tekst note ispunjava neophodne elemente da bi se označila strategijom, takođe se naglašava da postoji diskrepanca između volje Francuske i ciljeva, načina i sredstava formulisanih u dokumentu. Otuda, u radu se zaključuje da „Francuska strategija za Zapadni Balkan“ predstavlja „put“ delovanja Francuske u nastajanju koji može dovesti do reformulacije strategije u budućnosti.

Sažetak ▼

U domenu evropske energetske bezbednosti poslednjih nekoliko godina velika pažnja se posvećuje naporima Evropske unije ka uspostavljanju integrisane energetske politike i jačanju Energetske unije. Posledično, mnogi izazovi koji stoje na tom putu takođe su predmet brojnih analiza. Jedan od najznačajnijih savremenih izazova sa kojima se suočava evropska energetska integracija jeste projekat Severni tok 2, čija realizacija dovodi do uvećanja evropske energetske zavisnosti od ruskog prirodnog gasa. Osnovni cilj ovog rada jeste analiza skorašnjih trendova i uticaja koji stoje u vezi sa ovim gasovodom, odnosno procena njegovog uticaja na dalje integrativne korake Evropske unije u oblasti energetske bezbednosti. S obzirom na izraženu regionalnu dimenziju ovog projekata, ključni teorijski okvir koji će omogućiti takvu analizu jeste Teorija regionalnog bezbednosnog kompleksa, originalno razvijena od strane Kopenhaške škole studija bezbednosti.

Sažetak ▼

Po završetku Hladnog rata države Višegradske grupe transformisale su svoje političke i ekonomske sisteme kako bi pristupile Evropskoj uniji. Taj cilj su ostvarile 2004. godine. Donedavno su stavovi i politike ovih država bili usklađeni sa zvaničnim stavovima Unije. Međutim, u nastojanju da adekvatnije odgovori na nove spoljne i untrašnje izazove, kao što su sukob u Ukrajini i migrantska kriza, Brisel je formulisao stanovišta koje države Višegradske grupe nisu u potpunosti podržale. Zauzmanjem drugačijih pozicija u odnosu na institucije EU, ove države nastoje da zaštite svoje nacionalne interese i dobiju mogućnosti da u većoj meri utiču na kreiranje evropskih politika. Iako je to naišlo na protivljenje Brisela, pojedine članice EU podržale su mišljenja država Višegradske grupe. Na taj način ove države su podstakle formiranje novog bloka unutar EU. To im je omogućilo ne samo da se njihov glas više čuje, već je i dovelo u pitanje postojeću ravnotežu snaga u Uniji.

Sažetak ▼

Genocid, kao zločin posebne težine i značaja, s pravom izaziva posebnu pažnju i oprez u pravnom životu. Kada je u pitanju njegovo procesuiranje na međunarodnopravnom terenu, Međunarodni sud pravde (MSP) je jedina relevantna adresa, a čak i u poslovičnoj interesantnoj i diskutabilnoj praksi MSP genocid zauzima posebno mesto. Upravo zato autori će analizirati progres koji je u slučaju Mjanmar napravljen pred MSP, ali će istovremeno predstaviti osnovne aspekte pojma genocida, a posebno specifičnosti samog slučaja koji bacaju posebno svetlo na celokupni proces.

Sažetak ▼

U ovom radu autor se bavi pitanjem reforme metoda rada Saveta bezbednosti, smatrajući ga ključnim segmentom reforme ovog organa Ujedinjenih nacija. Koristeći analitički metod autor sagledava sledeća pitanja koja smatra krucijalnim za efikasnu reformu: upotreba veta u radu Saveta bezbednosti, neformalni oblici sastanaka u okviru Saveta bezbednosti, značaj godišnjih izveštaja koje Savet bezbednosti podnosi Generalnoj skupštini UN, doprinos poseta posmatračkih misija i ključni problemi mirovnih misija Saveta bezbednosti. Cilj rada je da se sagleda dosadašnji tok reforme, uoče određeni nedostaci, te ukaže na moguće pravce promena metoda rada Saveta bezbednosti, kako bi u skorije vreme ovaj glavni organ Ujedinjenih nacija mogao adekvatno da odgovori na buduće izazove.

Sažetak ▼

U ovom radu pokušaćemo da ukažemo da je genocid nad Jevrejima iz Drugog svetskog rata predstavljao idealan povod za osnivanje jevrejske države Izrael 1948. godine. Obim tog nacističkog zločina poslužio je kao inicijalna kapisla u cilju da Jevreji konačno obnove svoju državu na prostoru Bliskog istoka. Međunarodne okolnosti i sve veća saznanja o stradanju Jevreja išli su na ruku osnivačima moderne jevrejske države. Videćemo da je BenGurion, prvi premijer Izraela, bio više nego voljan da od Zapadne Nemačke zatraži reparaciju za nacističke zločine kako bi svoju zemlju konsolidovao u ekonomskom i vojnom pogledu. Takođe, pokazaćemo da je decenijama od proglašenja nezavisnosti Holokaust korišćen za nekad ofanzivni, nekad defanzivni stav zvaničnog Tel Aviva prema arapskim susedima.

Sažetak ▼

Predmet ovog rada jeste pitanje religijskog identiteta Evropske unije (EU). Autorka u radu ukazuje na hrišćansku tradiciju Evrope koja je imala veliku ulogu u formiranju njenog identiteta. Značajan uticaj rimokatolika i Vatikana doprineo je izgradnji Evropske zajednice za ugalj i čelik, a kasnije i Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Evropska zajednica koja je formirana od strane „Očeva osnivača“ zasnivala se na dva stuba: hrišćanskoj civilizaciji i demokratiji. Stupanjem na snagu Mastrihtskog ugovora to se promenilo. EU je prihvatila sekularne, političke vrednosti kao ključne vrednosti i stubove EU. Cilj ovog rada je da ukaže na to, da je hrišćanstvo bitan element identiteta EU, posebno imajući u vidu aktuelna dešavanja u vezi sa imigracionim talasima na prostoru Evrope. Ovaj rad pokušaće da pruži skroman doprinos akademskoj debati u vezi sa pitanjem „islamizacije Evrope“.

Sažetak ▼

Rad se bavi savremenim spoljnopolitičkim i ekonomskim odnosima između Republike Srbije i Kraljevine Španije. Najpre ćemo se ukratko osvrnuti na najznačajnije momente diplomatskih odnosa u XIX i XX veku, da bi se kasnije fokusirali na odnose u XXI veku. Polazna pretpostavka je da dve zemlje imaju izuzetne političke odnose, koji mogu biti dobra osnova za unapređenje odnosa na polju ekonomije. Razmotrićemo saradnju između ovih zemalja u oblasti zaštite njihovog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, s obzirom da se obe zemlje suočavaju sa separatizmom. Zatim ćemo analizirati značaj Španije, kao jedne od najvećih država članica Evropske unije, za evrointegracione procese Srbije. Takođe, ukazaćemo na pomake koji su poslednjih godina učinjeni na polju ekonomske saradnje, mada postoji mnogo prostora za njeno poboljšanje.

Sažetak ▼

Konvencija o konzularnim odnosima primenjuje se već više od pola veka, kao pravni akt kojim je izvršena delimična kodifikacija i progresivni razvoj konzularnog prava. Autor je u ovom radu želeo da naglasi da neki članovi ove konvencije mogu biti problematični u međunarodnom pravu i praksi, kao što je član 36. koji uređuje opštenje konzularnih funkcionera sa državljanima države imenovanja. Ono što je interesantno jeste da se ovaj član javljao kao sporan kroz nekoliko važnih slučajeva koji su rešavani pred Međunarodnim sudom pravde (kao što su LaGrandi Avena), ali se ponovo javlja u jednom trenutno aktuelnom slučaju pred Međunarodnim sudom pravde, a to je slučaj Jadhav. Saslušanja su zakazana za februar 2019. godine, ali ćemo u ovom radu izložiti problematiku člana 36. Bečke konvencije o konzularnim odnosima, kao i nit koja povezuje tri navedena slučaja, i time pokušati da nagovestimo završetak sudskog postupka u slučaju Jadhav.

Sažetak ▼

Cilj ovog rada je prikaz regionalne saradnje i bilateralnih odnosa Srbije sa susednim zemljama kroz prizmu položaja i prava nacionalnih manjina. Pored analize osnovnih demografskih pokazatelja (brojnost i prostorni razmeštaj) koji determinišu realizaciju prava i sloboda svake manjine, istražuje se i pitanje zaštite i očuvanja kulturnog i nacionalnog identiteta. U radu se analizira status tzv.novih manjina u Srbiji (hrvatske i makedonske), kao i manjinska prava mađarske i rumunske nacionalne manjine, s obzirom da je Srbija potpisala bilateralne sporazume sa ove četiri države što je od velikog značaja za dobre međususedske odnose i ulazak Srbije u Evropsku uniju. Istovremeno, u radu se istražuje pitanje položaja i prava srpske manjine u tim državama i ukazuje na njihov nepovoljan položaj u bivšim jugoslovenskim republikama, odnosno da su u praksi suočeni sa većim ili manjim problemima i asimilacijom.

Sažetak ▼

U radu se analiziraju ekonomski odnosi Republike Srbije sa Republikom Italijom u novim geostrategijskim i geoekonomskim relacijama. Od početka XXI veka, ove dve zemlje ostvaruju stabilnu i rastuću saradnju u oblasti spoljne trgovine. U poslednje dve godine, Italija se, kao spoljnotrgovinski partner Srbije, nalazi na prvom mestu, a takođe, pripada grupi malog broja zemalja sa kojima Srbija ostvaruje suficit u spoljnoj trgovini. Italija je takođe jedna od vodećih zemalja po obimu i vrednosti stranih direktnih investicija plasiranih u razvoj srpske privrede od početka procesa tranzicije do danas. Aktuelan obim i intenzitet ekonomske saradnje između Srbije i Italije ima korene u istoriji njihovih ekonomskih odnosa, a aktuelni politički i ekonomski odnosi Srbije sa Evropskom unijom odrediće smernice budućeg razvoja te saradnje.

Sažetak ▼

Nastankom novih država na prostoru nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, iziskuje se pitanje međudržavnih odnosa između Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i njenih „novih“ suseda, tj. Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. U radu je prikazana analiza tih prvih pokušaja učinjenih u cilju konsolidacije, normalizacije i daljeg razvoja odnosa predmetnih država. Kontakti inicrani nakon potpisivanja mirovnog sporazuma, rezultirali su u uspostavljanju odnosa SRJ sa Makedonijom i Hrvatskom, dok se ustanovljenje odnosa sa preostalim državama desilo krajem 2000. godine. Ono što je interesantno jeste da su ekonomski odnosi država uznapredovali mnogo brže nego politički, koji su se zbog tereta prošlosti, uprkos ohrabrujućim početnim koracima, razvijali uz brojne poteškoće.

Sažetak ▼

Kada su nakon otcepljenja od SFRJ Hrvatska i Slovenija postale nezavisne države bilo je neophodno da definišu svoje državne granice. Nakon otcepljenja obe države su prihvatile primenu principa uti possidetis, ali primena ovog principa u praksi nije bila jednostavna iz razloga što unutrašnje granice SFRJ nisu bile jasno definisane. Ubrzo je pitanje razgraničenja Hrvatske i Slovenije postalo sporno pitanje u odnosu ovih država. U periodu od 1991. godine do 2009. godine Hrvatska i Slovenija su pokušale da reše ovo sporno pitanje mirnim diplomatskim putem, a nakon neuspeha ovih pokušaja, 2009. godine u Stokholmu, zaključile su Sporazum o arbitraži čime su rešavanje ovog spornog pitanja poverile Stalnom arbitražnom sudu u Hagu. Arbitraža je institut međunarodnog javnog prava koji ima veliki potencijal za primenu u međudržavnim odnosima, ali ni ona nije bez mana. Postavlja se pitanje da li je ona kao takva adekvatan i apsolutan supstitut Međunarodnom sudu pravde, ili je Međunarodni sud pravde, ipak, nezamenljiv za pojedina sporna pitanja.

Sažetak ▼

Poslednjih desetak godina dolazi do tendencije pada multikulturalizma u evropi. Rad ima za cilj da ukaže razloge zbog kojih je došlo do nepoverenja u koncept multikulturalizma u eU, što je rezultiralo postepenim jačanjem nacionalnih identiteta država članica. Rad ukazuje na nepostojanje jedinstvenog modela eU multikulturalizma, nastanak islamofobije u državama eU ranih dvehiljaditih godina i objašnjava krhkost koncepta evropskog identiteta. Velika migrantska kriza 2015. godine predstavlja poslednju etapu u padu multikulturalizma u eU. Sve navedene pojave su za posledicu imale razvoj evroskepticizma, slabljenje evropskog identiteta, uspon desničarskih partija, što je i dovelo do jačanja nacionalnih identiteta država članica eU. Rad zaključuje da se pitanje evropskog multikulturalizma, a sa njim izražen trend jačanja nacionalnih identiteta država članica, transformiše u pitanje integracije islamskih zajednica u evropsko društvo i pitanje lojalnosti islama evropskom načinu života.

Sažetak ▼

Rаd sе tеmеlјi nа krаtkој upоrеdnој аnаlizi dinаmičnоg rаzvоја društvа i držаvе krоz prizmu hеgеmоnističkоg mаskulinitеtа i pоlnе nеrаvnоprаvnоsti, bеz оbzirа nа tо štо pоlitikа i prаvо pоdstiču i štitе pоlnu rаvnоprаvnоst. Cilј istrаživаnjа је dа sе ukаžе nа tо dа pоlnа rаvnоprаvnоst tеži dа оspоri hеgеmоnistički mаskulinitеt kао nеzаmеnlјivu оsnоvu zа nоrmаtivnu hеtеrоsеksuаlnоst. Pоlаzi sе оd tоgа dа је hеgеmоnistički mаskulinitеt nеоsnоvаn, nе sаmо sа stаnоvištа pоlitikе i prаvа, vеć i zаtо štо niје u sklаdu s nаčеlimа sаvrеmеnе držаvе. S drugе strаnе, sа stаnоvištа еkоnоmiје i sоciоlоgiје hеgеmоnistički mаskulinitеt је оsnоvаn, štо pоdržаvа pоstаvlјеnu hipоtеzu оvоgа rаdа: hеgеmоnistički mаskulinitеt prеdstаvlја pаrаdоks pоštо nеsvеsnо tеži dа zаnеmаri pоlitiku, prаvо i pоlnu rаvnоprаvnоst.

Sažetak ▼

Оvаj rad jе fokusiran nа znаčаj mеđunаrоdnih tеrеnskih vеžbi u оblаsti uprаvljаnjа vаnrеdnim situаcijаmа, pоsmаtrаnо sа аspеktа držаvа kоjе ih оrgаnizuju, kао i držаvа kоjе u njimа učеstvuju. Mеđunаrоdnе institucijе, pоput еvrоpskе unijе (EU) i Оrgаnizаcijе sеvernоаtlаntskоg ugоvоrа (NATО), su primеri dоbrе prаksе u krеirаnju i оrgаnizоvаnju mеđunаrоdnih tеrеnskih vеžbi uprаvljаnjа vаnrеdnim situаcijаmа. Priоritеt prilikоm оrgаnizаcijе оvаkvоg fоrmаtа vеžbi jеstе unаprеđеnjе mеđusоbnе sаrаdnjе i intеrоpеrаbilnоsti izmеđu držаvа kоjе uzimаju učеšćе. Pоrеd tоgа, držаvа kоjа jе dоmаćin vеžbе dоbijа mоgućnоst dа uоči nеdоstаtkе u intеrnоj оrgаnizаciоnоj pоstаvci, оdnоsnо dа dаljе rаzvijа sоpstvеnе kаpаcitеtе nа оsnоvu nаučеnih lеkcijа kоjе sе idеntifikuju tоkоm vеžbi. Dаnаs se nа gоdišnjеm nivоu оrgаnizujе nеkоlikо mеđunаrоdnih tеrеnskih vеžbi pоd pаtrоnаtоm EU ili NATО. kоncеpt vеžbе pоdrаzumеvа učеšćе vеlikоg brоjа držаvа, s tim dа su vеžbе еU usmеrеnе nа pоdručjе еvrоpskе unijе, dоk NATО mеđunаrоdnе tеrеnskе vеžbе u оblаsti uprаvljаnjа vаnrеdnim situаcijаmа pružаju mоgućnоst i držаvаmа vаn еU dа uzmu učеšćе. Rеpublikа Srbijа jе u оktоbru 2018. gоdinе bilа dоmаćin mеđunаrоdnе tеrеnskе vеžbе ,,SRBIJA 2018“ u оrgаnizаciji sа еvrоаtlаntskim kооrdinаciоnim cеntrоm zа vаnrеdnе situаcijе (EADRCC), kоji jе sаstаvni dео NATО-a. Pоrеd tоgа, kао držаvа kоjа pаrticipirа kао dео еvrоpskоg mеhаnizmа civilnе zаštitе pri еU, prеdstаvnici nаdlеžnе službе zа vаnrеdnе situаcijе Rеpublikе Srbijе uzimаju аktivnо učеšćе u vеžbаmа оrgаnizоvаnim оd strаnе еU. Rad ćе istrаžiti nаčin nа kоji mеđunаrоdnе tеrеnskе vеžbе dоprinоsе pоdizаnju nаciоnаlnih kаpаcitеtа Rеpublikе Srbijе u оblаsti vаnrеdnih situаcijа. еU prеkо svоjih оrgаnizаciоnih cеlinа, kао i NATО, оrgаnizаcijоm mеđunаrоdnih tеrеnskih vеžbi pоmаžе držаvаmа nа čijоj sе tеritоriji vеžbе rеаlizuju dа, pоrеd rаzvоjа mеđunаrоdnе sаrаdnjе, znаčаjаn nаprеdаk učinе i nа pоlju nаciоnаlnih kаpаcitеtа.