Sažetak ▼

Materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe važno je za bilo koji narod i državu, kako u savremenim međunarodnim odnosima tako i u spoljnim poslovima. Važnost kulturnog nasleđa dodatno dobija na značaju zahvaljujući činjenici da nema samo vrednost i prednost za određeni narod i državu već i međunarodni značaj, sa određenom prepoznatljivošću i uvažavanjem. Samim tim, kulturno nasleđe je predmet i unutrašnje politike, posebno kulturne politike, ali i spoljne politike zvaničnika na vlasti u određenoj državi. tako, kulturno nasleđe postaje i element diplomatije gde najveću važnost imaju diplomate koji se bave kulturnom diplomatijom, pored nezaobilazne ekonomske diplomatije. Međutim, važna spoznaja i karakteristika kulturnog nasleđa je da ono ne postoji samo na teritoriji suverene države, već i van granica zemlje. takav je slučaj i sa kulturnim nasleđem države Republike Srbije u inostranstvu. Imajući tu činjenicu u fokusu, važan element diplomatije nesporno su i raseljeni ljudi u dijaspori sa njihovim kulturnim misijama i dobrima. U njih se svakako mogu uvrstiti i već postojeća kulturna dobra. Najzad, dajući svoj doprinost prvenstveno kulturi i umetnosti, ali i ostalim sferama kulturne industrije i kulturnom kapitalu, zapravo kulturnom nasleđu jednog narada, važan i neizostavan doprinos daje i dijaspora.

Sažetak ▼

U ovom radu autor prikazuje i kritički analizira koncept nedvosmislene pobede velškog politikologa Džona Dejvida Luisa, koji je on razvio u svojoj knjizi Pobeda, ili ništa. Srž ovog koncepta leži u isticanju značaja ostvarenja pobede kao ratnog cilja za uspostavljanje stabilnog mira među bivšim neprijateljima, te u stavu da se u osnovi svakog ratnog sukoba nalaze određene moralne ideje. Put ka nedvosmislenoj pobedi vodi kroz identifikaciju „gravitacionog centra“ protivnika, iz koga izvire moralna ideja zbog koje je rat i počeo. Za elaboraciju koncepta Luis analizira nekoliko studija slučaja, u kojima su agresivne sile protivnici nedvosmisleno porazili, jer su bili ubeđeni u pravednost svojih ratnih ciljeva i efikasno upotrebili silu protiv „gravitacionog centra“ agresora. Koncept nedvosmislene pobede je eklektičan, jer u sebi objedinjuje elemente sve tri velike škole mišljenja o međunarodnim odnosima: realističke, liberalne i konstruktivističke. Liberalni elementi spojeni su s Luisovom pristrasnošću u korist zapadnih liberalnih društava, što je osnovna slabost njegovog koncepta ali ne i prepreka za njegovu naučnu upotrebljivost, ukoliko se sporna pristrasnost elimin

Sažetak ▼

Koncept anarhije jedan je od ključnih u teorijama međunarodnih odnosa, kako klasičnih tako i savremenih. U istraživačkom fokusu ovoga rada nalaze se teorijske postavke jednog od trojice najvećih socijal-konstruktivista, Nikolasa Onufa (Nicholas Onuf). Određivanje stanja u međunarodnom sistemu kao anarhičnog, a što predstavlja osnovno teorijsko polazište gotovo svih teoretičara dominantnih teorijskih pravaca (realističkih i liberalnih), Onuf smatra krajnje pogrešnim. Preispitivanjem, a potom i osporavanjem teze o postojanju anarhije u međunarodnom poretku, uobičajeno definisane kao „odsustvo svetske vlade“ ili „vladavina nikoga konkretno“, izričit je u stavu da ne postoji nužna logička povezanost između nepostojanja vrhovnog autoriteta i nepostojanja pravila ili reda (poretka). Nastojeći da predstavi i objasni istinsko stanje međunarodnih odnosa, neprepoznato, kako navodi, zbog terminoloških i konceptualnih nejasnoća, kao adekvatniji termin za opisivanje stvarnog stanja predlaže heteronomiju. Naučna opravdanost ovoga rada ogleda se u činjenici da je reč o nedovoljno istraženoj problematici, koja gotovo da nije bila u fokusu domaćih istraživača, a koja potencijalno može doprineti produbljenijem razumevanju savremenih međunarodnih odnosa.

Sažetak ▼

Rad razmatra novoostvarena i planirana vojnotehnološka dostignuća, prvenstveno u području unapređenja borbene sposobnost pojedinačnog vojnika u kontekstu delotvornog vođenja disciplinskih ratova kao sredstva američke politike kontrole planetarne periferije u ranom 21. veku. Autor polazi od pretpostavke da se, pored obima i kvaliteta materijalnih resursa, vojna moć kao jedna od osnovnih pretpostavki uspešnog vođenja rata temelјi na sposobnostima lјudstva, jer je pobeda u bici uslovlјena borbenom delotvornošću angažovanih jedinica, tačnije sposobnostima i volјom da se suprotstavi neprijatelјu na organizovan način. Asimetrična priroda vojnih intervencija Sjedinjenih Američkih Država i njihovo projektovanje pretežno u gradsko i civilno okruženje definiše vojnostrategijski, operativni i taktički okvir u kojem napredne i sofisticirane tehnologije ne mogu da nadomeste kopnene operacije. Autor naglašava da iskorak u razvoju tehnoloških dostignuća četvrte industrijske revolucije nužno obuhvata i preobražaj kopnenih snaga, posebno roda pešadije kao njihove okosnice, zato što nanošenje odlučujućeg udarca neprijateljskim snagama i dalje zahteva ljudsko prisustvo na samom bojištu. Analiza je usredsređena na primenu ostvarenih i predvidivih dostignuća četvrte industrijske revolucije u oblasti biotehnologije, neuronauke, elektronike, informatike i robotike usmerenu na jačanje psihičkih i telesnih sposobnosti pojedinačnog vojnika. Autor zaključuje da su, uprkos mogućim povremenim otporima samih korisnika i donosilaca političkih odluka, realna očekivanja da se u bliskoj budućnosti stvore hibridi lјudskog organizma i tehnoloških umetaka i ojačanja, ali upozorava da bi implikacije stvaranja pešadijskih vojnika-kiborga s nadljudskim svojstvima mogle da u krajnjem ishodu još jednom potvrde hegemoniju SAD nad ostatkom sveta, posebno nad globalnom periferijom.

Sažetak ▼

S obzirom na značaj koji danas imaju ključni energenti i putevi njihovog saobraćanja, energetska bezbednost predmet je analize mnogih naučnih radova i javnih politika. Energetska bezbednost u kontekstu evropskoruskih odnosa posebno dobija na značaju poslednjih nekoliko godina. Osnovni cilj ovog rada jeste analiza procesa sekuritizacije energetske zavisnosti Evropske unije od ruskog prirodnog gasa, kao i glavne implikacije tog procesa. Korišćenjem koncepta sekuritizacije Kopenhaške škole studija bezbednosti, tačnije njegove kritike, u radu su predstavljeni ključni elementi sekuritizujućeg procesa na primeru energetskih odnosa između EU i Rusije. U centralnom delu rada akcenat je na analizi sadržaja izjava i poruka ključnih sekuritizujućih aktera u Evropskoj uniji, ali i na jednom širem, društveno-političkom kontekstu koji daje „legitimitet“ takvom procesu, nakon čega slede zaključna razmatranja.

Sažetak ▼

Rad predstavlja pokušaj da se napravi teorijski model analize determinanti spoljne politike i primeni praktično na Srbiju. Nakon kritičkog razmatranja shvatanja više autora u stranoj i domaćoj literaturi o tom pitanju, autor članka definiše sintagmu nastojeći da prevaziđe slabosti drugih definicija i vrši klasifikaciju determinanti spoljne politike na četiri osnovne grupe: istorijske, determinante međunarodnog okruženja, determinante društvenog (tj. unutrašnjeg) sistema, te ideosinkratičke činioce. Zatim razvrstava pojedine činioce u svaku od tih grupa, objašnjava njihov sadržaj i značaj. Na kraju teorijskog dela rada, autor se ukratko osvrće na metodološke probleme vezane za ovakav pristup. Konačno, kao primer praktične primene predloženog modela izučavanja, vrši analizu važnijih determinanti spoljne politike Srbije. U zaključku poziva na doradu ovog modela kao pionirskog pokušaja ili, po tumačenju Džejmsa Rozenaua, rada ne u najrigoroznijem smislu na nivou naučne teorije, nego takozvanog pred-teorijskog karaktera, da bi se dostigao što viši teorijski nivo i poboljšao rezultat njegove praktične primene.

Sažetak ▼

Zbog svog geografskog položaja, ali i geopolitičkog značaja na Balkanu, Srbija je od raspada bivše Jugoslavije predmet interesa globalnih sila. One pokušavaju obezbjediti najbolju moguću poziciju u Srbiji i regionu preko uticaja na njenu unutrašnju i vanjsku politiku. U radu se analizira sadržaj, forma i obim četiri glavne geopolitičke koncepcije (atlantizam SAD i NATO, evroazijstvo Rusije, kontinentalizam Njemačke i neoosmanizam Turske) koje, prema ubjeđenju autora, aktivno djeluju u i oko Srbije. U cilju održanja relativno otvorenog i efikasnog diplomatskog manevarskog prostora Srbija ne bi trebalo da potcenjuje bilo koju od ovih koncepcija. Imajući u vidu svoje nacionalne i državne interese, jedina trajna kategorija spoljne politike Srbije treba biti u skladu sa izrekom da država nema vječitih prijatelja već samo vječite interese.

Sažetak ▼

Grčka spoljnopolitička aktivnost na Balkanu može se podeliti na tri faze. Prva faza se odnosi na period od pada komunizma do okončanja ratnih sukoba na ovim prostorima 1995. Naredni period počinje promenom vlasti u Grčkoj 1996. godine, koja je označila jačanje interesa ove države za susedstvo, pa se tako usvajaju principi kojima će se grčke vlasti voditi u odnosima sa balkanskim državama, kao što su: regionalna saradnja, podsticanje evropskih integracija, dobrosusedski odnosi, ali i ekonomija kao sredstvo za diplomatsko delovanje. Vodeći se ovim interesima, druga faza je obeležena unapređenjem i sve intezivnijim odnosima Grčke i njenih suseda i u snažnom ekonomskom prisustvu Grčke u regionu. Tokom grčkog predsedavanja Evropskom unijom 2003. godine, prvi put je jasno iskazana evropska perspektiva država Zapadnog Balkana. Poslednja faza počinje sa izbijanjem ekonomske krize 2008. godine, što je prouzrokovalo delimičan gubitak interesa grčkih vlasti za susedne države, zbog potrebe za rešavanjem gorućih unutrašnjih pitanja. Ipak, nakon tri godine od izbijanja krize zabeleženi su i prvi znaci stabilizacije u ekonomskim i trgovinskim odnosima između Grčke i Albanije, Makedonije i Srbije. Dolaskom na vlast 2014. godine koalicija Siriza-ANEL počinje sa politikom “vraćanja svoje države na Balkan” zbog višestrukog značaja koji taj region ima za Grčku.

Sažetak ▼

Nivo ekonomske razvijenosti jedne zemlje sigurno je glavna determinanta društvenog blagostanja. U doba globalizacije ekonomske prilike na nacionalnom nivou, svakako su uslovljene kvalitetom odnosa sa drugim državama. Zbog toga nacionalnom ekonomskom razvoju doprinose i adekvatne spoljnopolitičke aktivnosti. Međutim, i prilike na nacionalnom nivou u velikoj meri određuju spoljnu politiku jedne zemlje. Težnja ka članstvu u određenim međunarodnim organizacijama takođe je uslovljena istim prilikama. Čini se da je spoljna politika Republike Srbije, pre svega, determinisana ekonomskim prilikama, iako u njenom oblikovanju veliki uticaj ima i političko nasleđe. Predmet rada jeste ukazivanje na vezu između nacionalne ekonomije i spoljne politike. Upravo je potreba za razvojem nacionalne ekonomije uticala na težnju ka članstvu u Evropskoj uniji, kao i saradnju sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. Interesi nekih od tih zemalja su suprotstavljeni. To može da utiče na kvalitet odnosa Republike Srbije sa navedenim zemljama, a samim tim i neke od prioriteta nacionalne ekonomske politike. Međutim, čini se da je teško dati odgovor na pitanje šta će se desiti u narednom periodu, iako Republika Srbija ima obavezu da kao buduća članica Evropske unije prihvati i njeno spoljnopolitičko opredeljenje. Zbog toga je možda potrebno iskoristiti trenutne pogodnosti koje Srbija ima kao kandidat za pristupanje Evropskoj uniji i kao zemlja čiji su spoljnotrgovinski partneri Ruska Federacija i Narodna Republika Kina.

Sažetak ▼

Osnovne karakteristike postglobalizma u međunarodnim odnosima odvijaju se u znaku okončanja ere multilateralizma i prelaska na bilateralni kolosek. U tom kontekstu, Bregzit i pobeda Trampa na predsedničkim izborima u Americi predstavljaju nagoveštaje svojevrsnog preokreta u međunarodnim odnosima u pravcu jačanja suvereniteta. Paralelno sa ovom evolucijom, sve učestalije su i kritike na račun neoliberalnog modela koji se optužuje za deindustrijalizaciju i ekonomsku krizu u nekadašnjim žarištima ekonomskog prosperiteta na Zapadu. Evropska unija, sa svoje strane, prolazi kroz duboku krizu. Nespremnost Evropske unije da se suoči sa novim izazovima poput terorizma i talasa imigranata, pored dugogodišnje krize u evrozoni, potvrđena je i njenim de facto „raspadom na koncentrične krugove“, što će se neminovno odraziti na dalje slabljenje njene uloge i političkog jedinstva. Posledice tog slabljenja već se osećaju na planu rešavanja nagomilanih problema u regionu Balkana. Nepovoljni efekti pomenutog rastakanja multilateralizma i jačanja bilateralnog koloseka sve snažnije se manifestuju, kako na širem međunarodnom planu, tako i u samom susedstvu Srbije. U pitanju je rekonfiguracija celokupnog političkog prostora Balkana u kojoj prevagu imaju centrifugalne sile, u situaciji oslabljenje EU zaokupljene sopstvenim opstankom. Time je aktualizovano i pitanje usvajanja spoljnopolitičke strategije kojom bi se, polazeći od aktuelne evolucije na međunarodnom planu, utvrdile odgovarajuće smernice za ostvarivanje ključnih spoljnopolitičkih ciljeva Republike Srbije.

Sažetak ▼

Demografska kretanja su od posebnog značaja za svaku zemlju. U ovom radu su analizirana najvažnija demografska kretanja u: Republici Srbiji, zemljama bivše SFRJ i odabranim zemljama jugoistočne i istočne Evrope. Sačinili smo komparativnu analizu najznačajnijih demografskih promena s kraja proteklog veka i na početku XXI veka, zaključno sa najnovijim informacijama i procenama, raspoloživim u 2017. godini. Korišćene su informacije bazirane na nacionalnim statistikama, kao i podaci Ujedinjenih nacija (UN Population Division) i drugih najznačajnijih međunarodnih organizacija i institucija (World Bank, Eurostat, OECD i dr.). Na osnovu objavljenih istraživanja ustanovili smo da je nakon pada berlinskog zida, u periodu tranzicije, došlo do pada nataliteta i pada broja stanovnika u Srbiji i u većini zemalja jugoistočne i istočne Evrope. Prema podacima Svetske banke, u ovim zemljama je u protekle dve decenije došlo do znatnih migracija stanovništva u pravcu razvijenih zemalja EU i Severne Amerike. Empirijska analiza, koju smo izvršili za period 1990–2015. godine pokazala je da postoji korelacija između smanjenja broja stanovnika u Srbiji i zemljama jugoistočne Evrope, s jedne strane, i ključnih ekonomskih indikatora, kao što je realni ekonomski rast, trgovinski i platni bilans, kretanje spoljnog duga i unutrašnjeg duga i dr.

Sažetak ▼

U ovom radu govorimo o pojmovnom okviru kolonijalizma. Posmatramo kolonijalizam kao kompleksni sistem zasnovan na rasnoj i pravnoj diskriminaciji i ekonomskoj eksploataciji. Takođe, nastojimo da napravimo distinkciju između pojmova kao što su: kolonijalizam, neokolonijalizam i imperijalizam. Smatramo da su ovi pojmovi srodni i komplementarni; stoga ih ne bi trebalo analizirati odvojeno već unutar jedinstvenog konteksta. Bez obzira na delimične razlike među ovim konceptima, oni zapravo deluju sinergijski u cilјu uspostavlјanja hegemonije nad starosedelačkim stanovništvom. Dodatno, analiziramo psihološku dimenziju kolonijalizma sagledavajući odnos između kolonizatora i kolonizovanog, koji karakteriše međusobna zavisnost, kompleksi superiornosti i inferiornosti. U radu suočavamo mišljenja tri eminentna autora na polјu psihologije kolonijalizma: Alberta Memija, Oktava Manonija i Franca Fanona.

Sažetak ▼

Početkom devedestih godina XX veka SAD su se pozicionirale kao jedina preostala supersila i bilo je teško zamislivo rešavanje regionalnih kriza bez njihovog uticaja. Krize su nekontrolisano izbijale u vremenu nestanka blokovske podele sveta i iznalaženja nove uloge zapadnih odbrambenih sistema. U takvoj atmosferi međunarodnih odnosa odigravao se raspad SFRJ, što je neizostavno ostavilo posledice po njene konstitutivne jedinice. Namera ovog rada je da pokuša da opiše, a gde je to moguće i objasni, evoluciju stava SAD od podrške jedinstvu bivše Jugoslavije do podrške osamostaljenju njenih republika, kao pretpostavku administracije da će na taj način doprineti rešenju jugoslovenske krize.

Sažetak ▼

Naučni rad koji je pred nama pozabavio se savremenom geopolitkom Rimske kurije. Autor polazi od osnovnih teoloških i eshatološki postulata katoličkog pristupa hrišćanskoj veri, prelazi na određena ekumenska pitanja, kao i na spoljnopolitički odnos Svete stolice prema prostoru Zapadnog Balkana, da bi u završnim razmatranjima rad prikazao obrise jedne celokupne geopolitičke konture: Katoličke crkve, države Vatikan i Svete stolice. U prostornoj ravni rad sagledava glavne aktivnosti delovanja Rimske kurije, njen uticaj na katoličke vernike u svetu, sa posebnim osvrtom na odnose Svete stolice prema zemljama Zapadnog Balkana. U vremenskom smislu istraživanje zahvata period od poslednjih stotinak godina, sa posebnim naglaskom na trenutne relacije. Cilj istraživanja je: da prikaže obrise geopolitike Vatikana u savremenom svetu, da ukaže na prostor ekumenskog dijaloga i međuverske saradnje, da problematizuje pitanja od značaja za srpski narod u vezi spoljnopolitičkih odnosa sa Svetom stolicom... Metode kojima se autor u radu koristi su: metod posmatranja, analiza sadržaja, uporedni pristup, realpolitički metod u međunarodnim odnosima, dogmatsko-normativističko i ciljno tumačenje normi, analogija...

Sažetak ▼

Ponašanje svake države uslovljeno je delovanjem velikog broja faktora koji na različitim nivoima determinišu njeno spoljnopolitičko delovanje. Ovaj rad se bavi analizom uzroka koji su, u periodu nakon Hladnog rata, a naročito tokom prve dve decenije 21. veka, doveli do intenzivnijeg angažovanja Turske na Zapadnom Balkanu, kao i posledica koje su iz takvog angažovanja proistekle. Bez namere da unosi jasna i rigidna vremenska i razgraničenja dejstva ključnih determinanti, što u kompleksnom polju istraživanja kakvo je polje međunarodnih odnosa nije moguće, autor je političko delovanje savremene Turske na Zapadnom Balkanu podelio na tri vremenska perioda, budući da je svaki od njih, uprkos konstanti turskih nacionalnih interesa „na terenu“, obojen različitim aktivnostima koje su se odvijale u bitno različitim međunarodnim okolnostima.

Sažetak ▼

U prvim decenijama 21. veka nastavljen je trend opadanja snage sindikata kao refleksija dugotrajnih strukturnih promena svetske ekonomije koje su različito „amortizovane“ u evropskim zemljama. Suočeni sa dosta nepovoljnim kontekstom delovanja, sindikati su prinuđeni na primenu brojnih modela revitalizacije društvene i političke moći sa različitim ishodima. Polazeći od teze da predstavlja potencijalni odgovor na godinama unazad sve defanzivniji položaj u odnosu na državu i poslodavce, u radu se ispituju mogućnosti i sredstva realizacije političkog aktivizma sindikata, kao zbirnog naziva za sva sredstva uticaja na usvajanje važnih političkih odluka. U evropskim zemljama nema njegovog istovetnog oblika, a mogućnosti i ishod njegove primene uslovljeni su: 1) dizajnom institucija, 2) konstelacijom i kredibilitetom aktera političkog procesa, 3) kapacitetima sindikata.

Sažetak ▼

Posledice Svetske ekonomske krize na proizvodnju i nezaposlenost u posmatranim privredama osećaju se i desetak godina posle njenog završetka. To je posebno uočljivo u sektoru automobilske industrije, kao dela prerađivačke proizvodnje. Potencijalni gubitak od trajnih zatvaranja proizvodnih kapaciteta u ovoj privrednoj grani imao bi dugoročne negativne efekte na privredni razvoj tih zemalja. Prostorno grupisanje kompanija iz ove privredne oblasti u klastere predstavlja pozitivan način za podsticanje njihove proizvodnje. Međutim, s obzirom na probleme u strukturi privrede, kao i na povećanu konkurenciju iz inostranstva, potrebno je kontinuirano održavati efikasnost proizvodnje i nezaposlenost u tim klasterima na odgovarajućim nivoima. Da bi se to uspešno realizovalo, mere ekonomske politike trebalo bi da budu usmerene u pravcu povećanja međusobne saradnje klastera iz različitih država.