Sažetak ▼

Poslednjih godina vidljiv je talas migracija ka Evropi, posebno zemljama EU sa Bliskog istoka, Severne i subsaharske Afrike. Ovaj proces je, naročito, tokom 2015. kalendarske godine imao masovan pritisak migranata sa jugoistočnog pravca, posebno preko Balkanskog poluostrva ka Srednjoj i Zapadnoj Evropi, posebno ka Nemačkoj. U radu se analizira proces migracija populacije Bliskog istoka, severne i subsaharske Afrike ka Evropi poslednjih godina, prouzrokovan dobrim delom sukobima i nemirima u ovim delovima sveta, kao i siromaštvom. Analizira se i geopolitička dimenzija migracija sa ovih prostora, posebno ratom zahvaćene Sirije ka EU i Evropi. Evropska unija do sada po ovom pitanju nailazi na veliki izazov i nejedinstvo svojih članica, što dodatno proširuje samu višedimenzionalnu krizu Unije koja je u toku.

Sažetak ▼

Izbeglička kriza izbila je u Evropskoj uniji tokom leta 2015. Godine. Problem je podelio države članice EU u dve osnovne grupe – Zapadnu (Stare države članice) i Istočnu (Nove države članice). One su imale različite stavove o imigrantskim tokovima. Vlade starih država članica (predvođene Nemačkom i Francuskom) videle su ove tokove kao bežanje izbeglica koje su na silu i pod pretnjom rata napustile svoju državu i stigle u Evropu preko grčkih ostrva. Višegradska grupa videla je ovo kretanje ljudi kao problem ilegalne imigracije. Neki od njenih lidera okrivili su Tursku za organizovanje i usmeravanje izbeglica prema Evropi.

Sažetak ▼

Početkom XXI veka Evropska unija bila je pogođena sa nekoliko sukcesivnih kriza. Reč je o svetskoj finansijskoj krizi iz 2007. godine čiji je izvor bio na finansijskom tržištu Sjedinjenih Američkih Država, o dužničkoj krizi Grčke koja traje od 2009. godine i koja je eskalirala u leto 2015. godine, kao i o izbegličkoj krizi nastaloj zbog rata u Siriji tokom 2015. godine. U vezi sa prethodno iznetim treba imati u vidu da je u Nemačku u 2015. godini ušlo milion i sto hiljada izbeglica od kojih oko 60 odsto nisu lica ugroženi ratom. Prethodno pomenuti događaji ukazali su da nedovršeni evropski suverenitet uzrokovanim zastojem u izgradnji evropske federalne države zapravo omogućava Evropskoj uniji da, kako tako, funkcioniše u normalnim uslovima ali je sprečava da ima adekvatne odgovore na krizna stanja. Zbog svojih međudržavnih i konfederalnih odlika Evropska unija ne može da reaguje na brz, jedinstven i odgovarajući način na izazove u globalizovanom svetu. Odsustvo zaokružene teritorije i evropske federalne vlade sa ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane čini Evropsku uniju nedovoljno efikasnom u suočavanju sa migrantskim i bezbednosnim izazovima.

Sažetak ▼

Terorizam je početkom XXI veka postao glavna bezbedonosna pretnja savremenog sveta. Dok se međunarodna zajednica suočava s nizom pretnji i izazova, terorističke grupe nastavljaju da šire strah unapređujući svoj metod delovanja. Sajber terorizam je jedan od oblika terorizma i metod koji teroristi mogu potencijalno da koriste u svojoj borbi. Reč je o nelegalnom aktu u kom se kao oružje primenjuju kompjuter i Internet u cilju ugrožavanja ljudskih života i nacionalne infrastrukture. Napadi na računarske sisteme i mreže koji mogu izazvati prekid u radu, gubitak života ili povredu ljudi, fizičko uništenje, finansijske i ekološke posledice, su akti sajber terorizma. Teroristi Islamske države su paralaleno sa fizičkim, osvajali i sajber prostor pre svega širokom upotrebom društvenih mreža za potrebe propagande. Ovaj rad predstavlja pokušaj autora da predstavi razliku između akta sajber terorizma i aktivnosti terorista na internetu kao što je širenje propagandi, kao i da pruži analizu aktivnosti pripadnika Islamske države u sajber prostoru.

Sažetak ▼

Decenije koje dolaze menjaju svet u pogledu komunikacije, transporta, energenata, demografske strukture, migracija, regionalnih odnosa. Evropska unijа će u budućnosti biti suočena sa brojnim izazovima - pre svega smanjenjem broja mladih stanovnika i rastom broja starije populacije, što za posledicu može imati smanjenje stope društvenog rasta već od 2025. godine. Moguća rešenja i prevencije budućih problema EU su predmet „Lisabonske strategije“, strategije „Evropa 2020“, kao i studije „Evropa 2050“. Stanje i buduća zbivanja u Evropskoj uniji, imaće veliki uticaj i na zemlje Zapadnog Balkana. Program „Jugoistočna Evropa 2020Zapošljavanje i prosperitet u evropskoj perspektivi“, rađen po uzoru na strategiju „Evropa 2020“ ima za cilj prevenciju mogućih negativnih trendova koje u budućnosti mogu zahvatiti region Jugoistočne Evrope i otežati put ka članstvu u ovoj organizaciji.

Sažetak ▼

Mogućnost primjene neposredne demokracije, točnije referenduma, kao oblika neposredne demokracije na državnoj razini Bosni i Hercegovini (BiH), promatrajući s pozitivnopravnog stanovišta, stvara nedoumicu. Razlog tomu je što pravni osnov za referendumsko odlučivanje na državnoj razini nije utvrđen u pozitivnopravnim propisima. Pritom, ne treba zaboraviti da ova tematika, iz više razloga, predstavlja gorku materiju u okvirima iznuđenog ali i neuobličenog ustavnog sustava BiH. Eo ipso, prisutna su različita shvatanja ovog pitanja, a raščlanjivanje različitih aspekata ove tematike je diskretno i pod utjecajem pravničke dosjetljivosti koja koketira s političkim pokroviteljstvom različitih osnovica. S tim u vezi, ovaj prilog je usmjeren na objektivno pravničko analiziranje mogućnosti referendumskog odlučivanja na državnoj razini u BiH.

Sažetak ▼

Složeni savremeni odnosi među državama ne mogu se zamisliti bez uključenja opšteg pojma bezbednosti. U tom kontekstu pojam bezbednosti dobija višeznačno određenje, što znači da obuhvata, između ostalog, i socijalni aspekt savremenih odnosa. U ovom radu razmatraće se socijalni aspekt bezbednosti, odnosno socijalna sigurnost u državama Latinske Amerike. Procesi nacionalnih integracija u ovim državama, nakon Hladnog rata, čine osnovu procesa (pod)regionalnih integracija. Napredak u ovim procesima postao je očigledan kada su države Latinske Amerike odlučile da socijalnu sigurnost učine sastavnim delom oba procesa. Savremeni razvoj socijalne sigurnosti na prelazu iz XX у XXI stoleće tekao je naporedo u svim državama, što je dovelo do usložnjavanja njihovih međusobnih odnosa. S druge strane, aktuelna ekonomska i politička kriza u Venecueli stavlja proces regionalnih integracija među državama Južne Amerike pred izazov da odoli krizi. Od krize u Venecueli i procesa regionalnih integracija država Južne Amerike, Srbija treba da izvuče pouke kako bi postala deo procesa integracija evropskih država.

Sažetak ▼

Evropska služba za spolјne poslove može jasnije artikulisati globalne stavove EU. Diskrepanca između institucionalnog doprinosa u kreiranju politika i nedovoljno regulisanog statusa narušava autonomnost Službe, što je krivica Lisabonskog ugovora i prodornosti institucija. Osim okvira ZSBP, delovanje je omeđeno i međuvladinim odlučivanjem u ostalim spoljnopolitičkim segmentima. Divergentni interesi i loše institucionalno nasleđe rezultiraju preklapanjem/ neustupanjem zadataka. Neophodno je ispitati izazove za operativnost Službe i analizirati razvoj putem institucionalne argumentacije. Od pomoćnog tela, ESSP je počela da utiče na institucionalni kontekst, što rađa problem institucionalnog identiteta. Služba može doprineti ZSBP u osiguravanju saglasnosti zemalja-članica, i naknadnim preuzimanjem kompetencija. Uz manje otpora i efikasnije postizanje zajedničkih stavova stvorili bi se uslovi za poboljšanje performansi ESSP u domenu koordinacije, i olakšalo njeno institucionalno pozicioniranje.

Sažetak ▼

Završetak Hladnog rata i početak procesa tranzicije primorao je mnoge države da pronađu nov oblik uređenja svog ekonomskog sistema. Neke zemlje su se odlučile da udruže snage i formiraju regionalne inicijative kako bi lakše ostvarile zajedničke ciljeve. Takav primer je Višegradska grupa koju čine države bivšeg Istočnog bloka – Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska. Sve navedene zemlje su odmah nakon započinjanja procesa tranzicije definisale svoje ekonomske, političke i spoljnopolitičke ciljeve. S obzirom na gotovo identičnu blisku istoriju i utvrđene ciljeve, zvaničnici ovih država odlučili su da udruže napore kako bi ostvarili zacrtane planove. Zato je formirana Višegradska grupa koja, pored političkog i spoljnopolitičkog karaktera, ima i ekonomski karakter u smislu približavanja ekonomskih i privrednih subjekata država članica. Osnovni ekonomski cilj ove inicijative je pokušaj da se što više očuvaju i osnaže ekonomije njenih članica kako bi pojedinačno ili zajedno mogle da parariraju zapadnoevropskim privrednim subjektima. Time se utiče na očuvanje stabilnosti tržišta i finansijskog sistema država članica Višegradske grupe.

Sažetak ▼

Razumevanje primene instrumenata geoekonomije, istovremeno znači i razumevanje opsega političkih opcija, razmatranje mogućih alternativa i posledica koje iz njih proizilaze. Koncept slobodne trgovinske zone (STZ), kao kategorije specijalnih ekonomskih zona (SEZ), nametnuo se kao efikasniji instrument u odnosu na niz klasičnih instrumenata državne razvojne politike pri promociji izvoza, privlačenju stranih direktnih investicija, otklanjanju regionalnih disbalansa, u socijalnoj i demografskoj politici, i mnogim drugim osetljivim državnim pitanjima. Ekonomska međuzavisnost preko slobodnih zona otvara i nekonvencionalna i neočekivana politička rešenja mnogih problema. Kroz istorijsku genezu koncepta slobodnih zona s jedne strane, i komparativnu analizu načina i stepena njihovog korišćenja od strane Kine i Amerike, danas vodećih globalnih sila, s druge strane, ukazuje se na značajan potencijal koji različite kategorije slobodnih zona nude implementiranjem u državnu geoekonomsku, a time i geopolitičku strategiju. Stepen kvaliteta ekonomskog državništva vodećih svetskih sila i njihovo umeće balansiranja između interesa i morala, u velikoj meri određuje, ne samo globalnu poziciju njihovih država, već i sudbinu sveta.

Sažetak ▼

Tokom druge polovine XX veka Indija i Kina su više bili rivali nego partneri. Početkom XXI veka situacija se iz korena promenila tako da su ove dve zemlje više ekonomski i politički partneri nego li rivali na bilo kom polju. Indija i Kina projektuju svoje odnose da u budućnosti žive kao dobri susedi odnosno partneri. Odnosi između dve zemlje izazivaju globalnu pažnju. U toku je jedna postojana redistribucija svetske ekonomske i političke moći sa globalnog zapada na globalni istok, pri čemu su u glavnoj ulozi upravo ova dva azijska džina. Reč je o dve posebne civilizacije, sa dugom istorijom i nesumnjivim ambicijama da postanu i nezaobilazni akteri globalne politike. U tom procesu ove dve države sve više sarađuju a sve manje se sukobljavaju, kao što je to bilo u prošlosti.

Sažetak ▼

Koncept multikulturalizma na evropskom kontinentu u krizi je poslednjih decenija. S druge strane, u Azerbejdžanu, na granici Evrope i Azije, multikulturalizam doživljava uspon. Razloge za to treba tražiti u zajedničkoj istoriji velikog broja etničkih zajednica koji su naseljavali njegovu teritoriju i razvili kulturu tolerancije, kao jedan od preduslova za uspeh koncepta multikulturalizma. Rad istražuje položaj Hrišćana, Jevreja, sunita i drugih manjinskih zajednica u Azerbejdžanu, kao i pravnu regulisanost njihovog položaja sa aspekta unutrašnjeg i međunarodnog prava. Ukazuje se i na azerbejdžansku promociju multikulturalizma, kao važnog dela spoljne politike, putem Baku procesa pokrenutog 2008. godine. Odnosi Srbije i Azerbejdžana ubrzano se razvijaju poslednjih nekoliko godina, i praksa ove kavkaske države u pogledu promocije multikulturalizma može predstavljati model za Srbiju koja ima potencijal za razvoj i promociju sopstvenog modela multikulturalizma.

Sažetak ▼

Rad je posvećen istraživanju teze da Azijska infrastrukturna investiciona banka predstavlja pretnju po Bretonvudske institucije i njihove partnere. Autor u ovom članku ističe četiri ključna argumenta zašto odbacuje pomenutu tezu. Ovi argumenti se odnose na svrhu/nadležnosti, kapacitete ovih institucija, motive za nastanak AIIB-a, kao i slična iskustva u pogledu stvaranja Nove razvojne banke BRIKS-a. Drugim rečima, namera autora jeste da ukaže da se zbog različite namene/nadležnosti AIIB ne može porediti sa MMF-om, kao i da zbog manjih kapaciteta, nedostatka iskustva i rizika od upliva političkog uticaja glavnog principala AIIB nije relevantna pretnja/konkurent Svetskoj banci.

Sažetak ▼

Klimatske promene izazvane brzim tehnološkim razvojem uzrokuju sve češće elementarne nepogode koje dobijaju oblik vanrednih situacija. Poplave su jedne od najčešćih elementarnih nepogoda koje pogađaju jednu ili više država odjednom. Opasnosti koje poplave nose sa sobom prete da ugroze živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu na nekoj teritoriji. U zavisnosti od svog obima poplave mogu imati različite oblike. Poplavni talasi mogu biti takvi da u potpunosti unište postojeću infrastrukturu i izazovu zagađenja do nivoa ekološke katastrofe. Zato se događa da poplave u potpunosti parališu normalno funkcionisanje države i društva na nekom delu teritorije. U tim situacijama otežana je kontrola nadležnih organa na pogođenim delovima teritorije. Države danas preduzimaju značajne mere kako bi sprečile nastanak poplava ili brzo uklonile posledice njihovog negativnog delovanja. Paralisanje rada državnih organa na nekom delu teritorije utiče na bezbednost države u celini. Zato se u savremenim bezbednosnim politikama država sve više pažnje obraća na, takozvanu, ekološku bezbednost.

Sažetak ▼

U ovom radu nastojaćemo da prikažemo različite pokušaje interpretacije strukture, odnosno raspodele moći u posthladnoratovskom periodu. Najpre pristupamo iscrpljivanju opcija neorealističke teorije polarnosti, odnosno prikazujemo debatu teoretičara oko toga da li je raspodela moći nakon Hladnog rata unipolarna, bipolarna ili multipolarna. Međutim, iako je neorealističko viđenje svetskog poretka nužno, ali ne i dovoljno, jer se potpunoj interpretaciji ne može pristupiti samo primenom njenih ograničenih okvira, u daljem radu predstavljamo kompleksnije modele koje zastupaju pojedini teoretičari, a bez kojih je nemoguće sveobuhvatno predstaviti složenu strukturu kakva postoji danas. Upravo Hantingtonova ideja o uni-multipolarnosti, nastojanje Džozefa Naja da raspodelu moći u svetu predstavi kao međuzavisnost na više nivoa, nepolarnost Ričarda Hasa i složena struktura u obliku 1(supersila) + 4(velike sile) + X(regionalne sile) Beri Buzena i Ulea Vejvera predstavljaju jednu takvu težnju.

Sažetak ▼

Etnička pitanja na prostorima bivše Jugoslavije u poslednjih 25 godina predstavljaju svojevrstan generator reverzibilnih tokova. Kreiranje novih država praćeno je procesom oživljavanja velikih nacionalističkih ideja. Iako se politička elita u njima formalno zalagala za prihvatanje savremenih demokratskih tekovina i pokretanje procesa ubrzane evropske i evroatlantske integracije, ona je svojim činjenjem uspostavljala temelje za jednonacionalne države. U multietničkim društvima to je direktno uticalo na pojavu fenomena netrpeljivosti prema drugima, što je kao ishod imalo otvoreni sukob na etničkim, nacionalnim i religijskim postulatima. Makedonska politička elita, početkom devedesetih, zalagala se za uspostavljanje države na građanskim osnovama, no duh nacionalne „superiornosti“ pojavio se i u makedonskom multietničkom društvu. Osporavanje makedonskog identiteta od strane susednih država i pritisak brojčano dominantne albanske manjine unutar države, uticali su da kurs ka građanskoj perspektivi bude zamenjen jakim nacionalističkim idejama. Takav tok događaja doprineo je da neslaganja između Makedonaca i Albanaca, dovedu do izolovanih konfliktnih situacija koja su bila na ivici otpočinjanja građanskog rata. Potpisivanje Ohridskog sporazuma predstavlja garant u procesu očuvanja i održavanja makedonskog multietničkog mozaika. Zamišljen kao osnova za izgradnju građanske i multietničke makedonske države, on je danas sve više samo instrument u rukama makedonsko-albanske političke elite u zadovoljavanju uskostranačkih i klijentalističkih interesa.

Sažetak ▼

Nivoi stopa ukupne nezaposlenosti u periodu od početka Svetske ekonomske krize do danas su pokazali značajne fluktuacije u privredama SAD-a i EU. U cilju vraćanja vrednosti ovih stopa na njihove predrecesione nivoe, primenjene su kratkoročne makroekonomske mere. Na efekte tih mera uticale su i razlike u privrednim strukturama u posmatranim zemljama. Uspeh u održanju privrednog sistema je posebno uočljiv na primeru nekoliko urbanih aglomeracija u Nemačkoj. U njima postoje aglomeracije proizvodnje koje se sastoje od grupe preduzeća iz iste industrijske grane na jednoj lokaciji. One su uticale i na kretanje stope strukturne nezaposlenosti u Nemačkoj koja je tokom posmatranog perioda imala opadajući trend, za razliku od stopa strukturne nezaposlenosti u SAD-u i u većini ostalih zemalja članica EU.

Sažetak ▼

Danas, interes svih zemalja, kako razvijenih tako i zemalja u razvoju, predstavlja privlačenje investicija iz inostranstva. S obzirom da je vrijeme ekonomske krize, svaka zemlja na svoj način pokušava da privuče investicije i to postavlja kao jedan od modaliteta izlaska iz krize. Kako bi i uspjele, zemlje na različite načine angažiraju pojedince i grupe iz vladinog i nevladinog sektora, a ključnu ulogu u privlačenju stranih direktnih investicija prepuštaju diplomatiji i to ekonomskoj diplomatiji. Prema tome, primarni cilj ovog članka predstavlja afirmacija ekonomske diplomatije i njene uloge u privlačenju stranih direktnih investicija, a kako bi se ostvario taj cilj članak prezentira koncept ekonomske diplomatije i investicija, te stavlja u odnos ekonomsku diplomatiju sa promocijom i privlačenjem stranih direktnih investicija. Prilikom naučnog obrazlaganja teme i dokazivanja postavljene hipoteze, u toku istraživanja uloge ekonomske diplomatije u privlačenju stranih direktnih investicija, posebna pažnja posvećena je odnosu ekonomske diplomatije i promocije i privlačenja stranih direktnih investicija, a na kraju članka navedene su mjere kako otvoriti put za privlačenje stranih investicija uz kvalitetne ekonomske diplomate.

Sažetak ▼

U ovom radu autor ukazuje na razloge zašto mere štednje nisu uspele da reše pitanje rasta javnog duga i recesije u zemljema periferije Evrozone. Glavni uzrok za neefikasnost ovih mera treba tražiti u pogrešnoj dijagnozi korena trenutne finansijske krize na evro prostoru. Preciznije rečeno, pomenuti uzrok treba tražiti u nerazumevanju tvoraca politike štednje da je kriza proizvod kumulativnih posledica ograničenja i slabosti Evropske monetarne unije (EMU), a ne neodgovornog i bahatog ponašanje javnog sektora njenih pojedinih država članica.