Sažetak ▼

Cilj ovog članka je prikaz najznačajnijih teorijskih rasprava o evroskepticizmu, kao i upućivanje na postojeća istraživanja javnog mnjenja o evropskim integracijama Republike Srbije. Pitanja na koja rad nastoji da ponudi odgovore tiču se zastupljenosti evroskepticizma u političkom identitetu građana Srbije u kontekstu aktuelnih pregovora o članstvu sa Evropskom unijom. Kao sekundarni izvor podataka, biće korišćeni nalazi istraživanja realizovanih za potrebe Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije, za period između 2009. i 2017. godine. Autor će hronološki predstaviti razvoj javnog mnjenja u vezi sa članstvom Srbije u Evropskoj uniji. Pored toga biće predstavljeni faktori koji dovode do kontinuiranog evroskepticizma u Republici Srbiji. Zaključci rada upućuju na postojanje dugoročnog i visokog nivoa evroskepticizma kod građana Republike Srbije, naročito nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine.

Sažetak ▼

Rad proučava delovanje Evropske unije kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, od 2011. godine. Naglasak je upravo na medijatorskom angažovanju Unije, a ne na pozicijama strana u dijalogu, njihovim interesima, ili stavovima o dijalogu ili posredniku. Cilj je utvrđivanje najvažnijih uspeha, ali i neuspeha koje je Unija ostvarila, budući da se vrlo često javlja jednostrana slika u kojoj se pozitivni ishodi pripisuju posredniku, a negativni stranama u dijalogu. Medijatorski proces propušten je kroz metodološki okvir koji utvrđuje format, ključne dimenzije i strategije. Glavni zaključak jeste da je Evropska unija kao posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine delimično uspešna – ona beleži formalne uspehe i neformalne neuspehe. Kao glavni budući izazov nameće se definisanje uspeha u dijalogu i posredovanju.

Sažetak ▼

Građanski rat u Siriji koji bukti još od 2011. godine, kao svoju posledicu, pored ogromnog broja migranata na tlu Evrope, ima i eskalaciju terorizma i to ne samo u Evropi već širom sveta. Suzbijanje terorizma kao globalnog problema povereno je, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, Savetu bezbednosti, kao najvišem organu zaduženom za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti. Pitanje terorizma se, od strane država članica, često zloupotrebljava i tretira kao sredstvo za sprovođenje kako spoljne, tako i unutrašnje politike velikih sila, zanemarujući time da njihovo delovanje treba da bude in commune bonum, odnosno za opšte dobro čovečanstva, koje je i te kako ugroženo ovim složenim oblikom političkog nasilja. Imajući u vidu da sredstva javnog informisanja u Srbiji u većini slučajeva nisu izveštavala o rezolucijama koje se bave temom terorizma, već je fokus bio usmeren na senzacionistički element terorističkih napada, nameće se potreba za sveobuhvatnom analizom tih dokumenata uzimajući u obzir njihovu pravnu snagu.

Sažetak ▼

Kontinuirano jačanje Turske uz izmenjene globalne okolnosti prouzrokovane okončanjem Hladnog rata, stvorilo je mogućnost za određenje sveobuhvatne i relativno nezavisne strategije državnog nastupanja, oličene u konceptu neoosmanizma. Veliki značaj u okviru ove strategije ima region Balkana, sa posebnim akcentom na geopolitički prostor Bosne i Hercegovine. Od dolaska na vlast AKP, na čelu sa Redžepom Tajipom Erdoganom, uočljivi su novi impulsi u smeru jačanja političkog, ekonomskog, bezbednosnog i kulturnog aspekta turskog prisustva u BiH. Sprovođenje koncepta neoosmanizma na prostoru BiH u velikoj meri usmereno je ka zaštiti interesa muslimanskog faktora, a neretko suprostavljeno interesima druga dva naroda. Politički uticaj predstavlja najdominantiju oblast turskog prisustva, dok ekonomski i kulturni beleže određena jačanja. Sa druge strane, osim Turske na muslimanski činilac pre svega, ali i na celokupan prostor BiH, uticaj još od vremena otpočinjanja građanskog rata (1992–1995) imaju konkurenti Iran i Saudijska Arabija, koje teže jačanju sopstvenog uticaja i geopolitičkih strategija na ovom prostoru.

Sažetak ▼

U radu se analizira položaj Japana u regionu Istočne Azije, sa osvrtom na istorijski tok, od uspona do regionalne, a zatim i velike sile koja je koristila svoju moć u ostvarivanju imperijalističkih ciljeva. Takođe, rad obuhvata analizu japanske sposobnosti da povrati stari položaj u regionalnoj raspodeli moći, posle odlaska američkih upravljača 1952. godine. Poseban osvrt stavljen je na strategiju Japana da, u novim okolnostima, pre svega uzdizanju Kine kao svetske sile, održi status quo na Dalekom istoku.

Sažetak ▼

Neracionalno korišćenje vode reka Sir Darje i Amun Darje, u Centralnoj Aziji, odnosno na području Aralskog basena, dovelo je do velikog poremećaja vodenog bilansa Aralskog jezera. Tokom 60-ih godina prošlog veka, odlukom vlasti Sovjetskog Saveza, ovaj region je pretvoren u „region pamuka“ za čije potrebe je izgrađen veliki broj kanala za navodnjavanje. Zahtevi za proizvodnjom pamuka su rasli iz godine u godinu, što je uticalo da poraste potrošnja pijaće vode. Od 1961. godine priticaj vode u jezero se toliko smanjio da nije mogao da nadomesti količinu vode koja se iz njega gubila isparavanjem. Na ovaj način nivo vode u jezeru se konstantno smanjivao, tako da je 1989. godine nivo jezera bio manji za 14 m u odnosu na stanje iz 1960. godine. Međutim, raspadom Sovetskog Saveza, 1991. godine, u Aralskom basenu nastaje 5 novih država, koje ne mogu da nađu zajednički jezik oko raspodele i korišćenja resursa pijaće vode, što je dodatno pogoršalo veliku ekološku katastrofu u ovom regionu, koja je ostavila nesagledive posledice (klimatske, ekološke, socijalne i zdravstvene) ne samo po biljni i životinjski svet već i po čoveka. Težnja svake novonastale države, da ima primat u korišćenju i potrošnji ograničenih resursa pijaće vode, odnosno težnji da do krajnjih granica iskoristi u potpunosti „svoje” resurse pijaće vode, koji predstavljaju osnovni katalizator rasta njihovih slabih ekonomija, predstavlja najozbiljniju bezbednosnu pretnju koja bi moglo da destabiliše region Centralne Azije, i da nesumljivo uveća već postojeći potencijal militarizacije, sukoba i konflikata nad ovim ograničenim, ali obnovljivim prirodnim resursom. U radu je posebno naglašeno stanje resursa pijaće vode u centralnoj Aziji – Aralskom basenu, uzroci medjunarodnog spora i posledice međunarodnog spora u besenu Aralskog jezera.

Sažetak ▼

Predmet ovog rada jesu političke pretpostavke zasnivanja regionalizma i regionalizacije u Bosni i Hercegovini. Кakva su iskustva drugih zemalja i opšte pretpostavke za razvoj regionalizma, te kakvi su geopolitički aspekti regionalizma u Bosni i Hercegovini. Regionalizaciju podstiču strateški, ekonomski i često, kulturni činioci. Intenzivnijom regionalizacijom, učvrščivanjem bezbijednosnih, privrednih, kulturnih, vjerskih i drugih oblika veza i savezništva države određene regije produbljuju postojeće ili definišu nove oblike regionalne povezanosti. Ipak, kada je BiH u pitanju treba reći da ne postoji jasna i usaglašena regionalna politika i usaglašenost na svim nivoima „vlasti” ili, tačnije, „upravljanja” o pravcu u kome regionalna politika treba da se razvija.

Sažetak ▼

Svrha MMF-ih programa je pomoć zemljama u razvoju koje se suočavaju sa ekonomskim i finansijskim problemima, a cilj je jačanje stabilnosti njihovog deviznog kursa, finansijskog sistema i nacionalne valute, što sledstveno vodi povećanju ugleda država-članica i poverenja inostranih investitora, te ubrzanju regionalnog razvoja. Pritom, MMF je, uprkos pozitivnim rezultatima, kritikovan jer je od savetodavne, tehničke i nepolitičke institucije pretvoren u aktera koji limitira integritet država-članica koje, iako pod pritiskom proliferacije uslova, nisu ostvarile očekivani privredni rast. Ipak, ako odgovarajući na kritike uzmemo u obzir reformske kapacitete vlada i sklonost političara ka korupciji jasno je zašto MMF koristi potrebu država-članica za kreditima i odnos subordinacije prilikom primene politike uslovljavanja. Ali, neophodno je i da MMF programske uslove adaptira specifičnim okolnostima država-članica.

Sažetak ▼

Administracija Donalda Trampa nasledila je od svoje prethodnice najgore stanje odnosa Rusije i Sjedinjenih Država nakon Hladnog rata. Uprkos očekivanjima da bi Trampov izbor mogao da dovede do novog pokušaja rusko-američkog približavanja, to se još uvek ne dešava. U ovom radu iznosimo tezu da osnovni uzrok neuspeha Trampa da započne proces približavanja sa Rusijom leži u odsustvu „velike strategije“ kod njega, usled čega unutrašnjopolitička dinamika u SAD stiče odlučujući uticaj na održanje inercije u spoljnoj politici. Ipak, autor ne vidi mogućnost da se u toku Trampovog mandata rusko-američki odnosi dodatno zaoštre, niti da se otvore novi geopolitički frontovi njihovog sukoba u odnosu na postojeće. U tom smislu, američki pritisci kojima je Srbija u poslednje vreme izložena zbog svojih odnosa sa Rusijom nisu zasnovani na realnosti rusko-američkih odnosa, već na propagandi. Poteškoće s kojima se Srbija suočava, u njihovom savlađivanju posledica, su pogrešne procene njene političke elite da će se američka spoljna politika nakon izbora promeniti u pozitivnom smeru za Beograd.

Sažetak ▼

Primetno je da od 2014. godine dolazi do intenziviranja odnosa između Srbije i Albanije. Do tada, zvanična komunikacija između dve zemlje uglavnom se odvijala kroz multilateralni format. Od tada, Beograd i Tirana se fokusiraju na bilateralne odnose: Aleksandar Vučić je bio prvi premijer Srbije u istoriji koji je posetio Tiranu, a Edi Rama predsednik albanske vlade koji je posle 68 godina doputovao u Beograd. Zajednička težnja dve zemlje je da se radi na jačanju ekonomskih odnosa, povećavanju trgovinske razmene, širenju saradnje u oblasti turizma i izgradnji infrastrukturnih projekata. Međutim, uprkos svim najavama, odnosi između dve zemlje ostaju složeni i opterećeni, pre svega, pitanjem statusa Kosova i Metohije. Zbog toga se bilateralna saradnja Beograda i Tirane može posmatrati, pre svega, kao politička nužnost kojoj obe zemlje pribegavaju kako bi pokazale da ispunjavaju kriterijume o dobrosusedskim odnosima i time nastavile proces evrointegracija. S druge strane, pogledi na pitanja od značaja za bezbednost obe države ostaju suprotstavljeni što, dugoročno posmatrano, ne daje nadu da do razvoja srdačnih i plodnih odnosa može doći. Pokušaj izgradnje srpsko-albanskih odnosa na novim temeljima zbog toga je teško ostvarljiv projekat, a tekuće aktivnosti obe zemlje treba posmatrati kao konstruktivnost koja se manifestuje pod pritiskom EU integracija.

Sažetak ▼

Srbija je već četvrt veka suočena sa rastućom tendencijom depopulacije (negativna stopa prirodnog priraštaja je sve veća i emigracija mladih, osobito obrazovanih i talentovanih ljudi sve dinamičinija), kao i slabim privrednim performansama i izrazito skromnim ekonomskim razvojem. Ona se danas suočava sa velikim izazovima, jer je zemlja utočišta, tranzita i porekla za mnoge ljude koji su morali da napuste svoje domove iz različitih razloga. Politika upravljanja migracijama postala je važna oblast javnih politika, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom planu. Ekonomska teorija prekograničnih migracija bavi se, u najvećoj meri, sledećim pitanjima i to: zašto ljudi migriraju, ko migrira, i koje su posledice kako po zemlje porekla migranata tako i po zemlje odredišta? Iako postoji tendencija u literaturi da se napravi razlika između unutrašnjih i međunarodnih (eksternih) migracija, zapravo postoji samo jedna ekonomska teorija migracija. Migracija predstavlja ulaganje za nečiju dobrobit. Efikasnost migracionih politika je često osporavana zbog navodnog propusta da se upravlja imigracijama na način da se država zaštiti od neželjenih migranata i njihovih neproduktivnih efekata. Međutim, zbog osnovnih metodoloških i konceptualnih ograničenja, dokazi navodne tvrdnje su ostali nejasni. Centralno pitanje na koje autor traži odgovor jeste: Kako migraciona politika Srbije utiče na veličinu, pravce i prirodu migracija u zemlju i iz zemlje? Uz to, koji su efekti migracija i značaj ovih efekata za sveukupni razvoj Srbije? U cilju izgradnje konceptualne jasnoće, autor podvlači razliku između efekata emigracione politike u pogledu obima migracija, prostorne pokretljivosti, kompozicije migracija (legalni kanali i karakteristike migranata, sa posebnim naglaskom na talente), tajming migracija i povratak migranata u matičnu državu. Konačno, autor sugeriše i neke mere i aktivnosti koje bi državni organi trebalo da preduzimaju radi minimiziranja gubitaka i maksimiziranja dobiti od spoljnih migracija Srbije.

Sažetak ▼

Rad analizira problematiku nacionalnih manjina i sagledava mesto koje ona ima u spoljnoj politici Srbije. Autor postulira tezu da je poštovanje manjinskih prava, kako nacionalnih manjina u Srbiji tako i Srba u regionu, od značaja za bilateralne odnose sa zemljama okruženja i podvlači važnost manjinskih pitanja u procesu evrointergracije Srbije, pre svega, kroz primenu Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. U radu se ukazuje na potrebu poboljšanja postojećeg normativnog okvira poštovanja manjinskih prava i rešavanja manjinskih problema u Srbiji, iznose osnovni problemi sa kojima se suočavaju manjinske zajednice i njihovi glavni zahtevi i naglašava opredeljenje Srbije za efektivno poštovanje prava nacionalnih manjina i dalje unapređenje položaja Srba u regionu. Imajući u vidu da je rešavanje manjinskih pitanja u funkciji, kako unapređenja bilateralnih odnosa sa zemljama okruženja tako i integracije Srbije u Evropsku uniju kao naših spoljnopolitičkih prioriteta, autor podvlači značaj koju pitanja nacionalnih manjina imaju u spoljnoj politici Srbije, zaključujući da se ona mogu smatrati jednom od njenih determinanti.

Sažetak ▼

Zabrani torture posvećen je veliki broj međunarodnih instrumenata, opštih i specijalizovanih, kako na univerzalnom, tako i na regionalnom planu. Međutim, većina njih ne sadrži definiciju mučenja, pa se zato za relevantnu uzima ona data u najsveobuhvatnijem aktu –Konvenciji UN protiv mučenja i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja. Navedena Konvencija posebno isključuje mogućnost pozivanja na izuzetnu okolnost, usled koje bi mučenje bilo opravdano. Uprkos postojanju suprotnog stava pojedinih teoretičara, koji se pozivaju na scenario „bombe koja otkucava“, međunarodno pravo nema dilemu. Na osnovu međunarodnih ugovora i prakse nadzornih tela nedvosmisleno je utvrđen apsolutni karakter zabrane mučenja. U pitanju je norma kogentne prirode koja obavezuje sve države sveta i ni pod kojim uslovima ne trpi odstupanja.

Sažetak ▼

Terorističke grupe koriste sajber prostor za širenje propagande, plasiranje ideoloških, političkih, verskih ideja, za međusobnu komunikaciju i organizaciju aktivnosti, planiranje napada u fizičkom svetu, finansiranje. Društvene mreže poput Fejsbuka, Tvitera, Instagrama, Telegrama doprineli su radikalizaciji kao i regrutaciji, pre svega, mladih ljudi koji prihvataju načela terorista i priključuju se njihovim redovima. Moderni načini komunikacije omogućili su teroristima sposobnost uspešnog povećanja članstva i svojih redova bez direktnog, fizičkog kontakta. Članak pokušava da analizira ulogu društvenih mreža i načine na koje postavljen sadržaj utiče da se deca i mladi pridruže Islamskoj državi.

Sažetak ▼

U radu se posmatra evolucija odnosa EU i Rusije od kraja Hladnog rata do izbijanja ukrajinske krize i tamošnjeg građanskog rata. Odnosi EU i Rusije kretali su se od ruskog tolerantnog gledanja na širenje EU na istok i saradnje, preko sporova u vezi „Evropske dobrosusedske politike“, do čitavog niza konkretnih problema. U pitanju su bile posledice različitih geopolitičkih koncepcija i prirode EU. U radu se nadalje analiziraju klasična i savremena geopolitička pozicija Ukrajine, te uticaj geostrategija velikih sila na izbijanje tamošnje krize koja je dovela do dubljeg suprotstavljanja EU i Rusije, ali i do pokušaja pojedinih važnih članica EU da učestvuju, zajedno sa Rusijom, u mirovnim pregovorima između zaraćenih strana.

Sažetak ▼

ISIS (Islamic State of Iraq and Syria) ili Islamska država Iraka i Levanta jeste teroristička organizacija koja pod svojom kontrolom trenutno drži delove teritorija država Iraka i Sirije koje površinski obuhvataju teritoriju Velike Britanije. Pored velike teritorije koju drži pod kontrolom ISIS poseduje takvu organizacionu strukturu koja ima sve karakteristike državne organizacije. Teritorija koju kontrolišu, vlast nad nekoliko miliona stanovnika okupiranih područja kao i organizaciona struktura, ukazuju da ISIS nije samo obična teroristička organizacija nego da poprima sve oblike države. Glavni izvor moći Islamske države jesu njena finansijska sredstva. Ono što joj najviše omogućava ogromne finansijske prilive jeste kontrola nad naftnim i energetskim izvorima okupiranih područja. Pored kontrole nad izvorima nafte ISIS svoja finansijska sredstva crpi i iz različitih vrsta oporezivanja lokalnog stanovništva. Kidnapovanja i otmice radi otkupa kao i donacije privatnih lica predstavljaju, takođe, značajne vidove izvora finansiranja. Islamska država Iraka i Sirije proglašena je 29. juna 2014. godine za Kalifat dok je za Kalifu proglašen Abu Bakr alBaghdadi. Sa svojim izvorima moći ISIS predstavlja veliku pretnju po region Bliskog istoka, ali i globalnu bezbednost.

Sažetak ▼

Nakon što su tokom hrvatskih vojno-policijskih operacija “Bljesak” i “Oluja” pod vlast Zagreba vraćeni zapadni delovi Republike Srpske Krajine, područje Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema predstavljalo je jedinu oblast u Hrvatskoj koja je ostala pod srpskom kontrolom. Dok se tokom jeseni 1995. godine u fokusu međunarodne zajednice nalazilo postizanje sporazumnog rešenja za Bosnu, prioritet zvaničnog Zagreba bio je da se područje Istočne Slavonije reintegriše u ustavno-pravni poredak Republike Hrvatske. Kako je postalo jasno će “put do Dejtona voditi kroz Istočnu Slavoniju”, Klintonova administracija je nastojala da pronađe rešenje za Istočnu Slavoniju koje će obezbediti podršku predsednika Tuđmana za sporazum o Bosni. Konačni dogovor o mirnoj reintegraciji Istočne Slavonije postigli su predsednici Tuđman i Milošević u Dejtonu, dok je zvanični sporazum (Erdutski sporazum) potpisan 12. novembra u Zagrebu i Erdutu.

Sažetak ▼

Osnovno pitanje koje se postavlja u ovom radu je da li razmatranja spoljne politike Milovana Milovanovića, plodnog autora i vrlog diplomate i političara s kraja XIX i početka XX veka, dostižu rang teorije? Teza koju će ovaj rad pokušati da dokaže jeste da je reč o svojevrsnoj predteoriji spoljne politike. Nakon izdvajanja ključnih naučnih hipoteza o spoljnopolitičkom ponašanju država u međunarodnim odnosima koje Milovanović iznosi u svojim radovima, istražićemo da li je moguće označiti ova razmatranja kao teoriju primenom dva testa: 1) minimalnog; 2) optimalnog. Potom ćemo locirati Milovanovićevu predteoriju spoljne politike u širu realpolitičku misao i pokušati da utvrdimo stepen njene relevantnosti za savremene pristupe u spoljnopolitičkoj teoriji.

Sažetak ▼

Položaj srpske manjine u Hrvatskoj se od ulaska ove zemlje u Evropsku uniju značajno pogoršao. Međutim, uzroci ovakvog stanja nisu novijeg datuma. Oni sežu dalje u prošlost i tiču se samog nastajanja identiteta dva naroda koji su izgrađivani u međusobnom dinamičkom odnosu. Usled opstanka etnonacionalizma u politici dve države i nakon sukoba 90-ih godina XX veka, u Republici Hrvatskoj je uglavnom samo normativno uređen položaj manjina. Pravi izazovi usledili su tek sa pokušajima primene usvojenih pravila. Uočavanjem konstante paljenja automatskog mehanizma anti-srpske politike u Hrvatskoj u doba kriza, u radu je načinjen pokušaj sagledavanja nastavka takve tendencije i sa ulaskom države u Evropsku uniju, kada se i sama zajednica suočava sa dubokim unutrašnjim izazovima.

Sažetak ▼

Energija predstavlja jedan od najznačajnijih faktora razvoja svetske privrede. Izašavši iz okvira ekonomije ona je uključila brojne nove komponente, među kojima je jedna od najznačajnijih – bezbednosna. Nestabilnost globalnog sistema stavila je u fokus neophodnost dostizanja energetske bezbednosti kako iz ugla država proizvođača, tako i potrošača, ali i tranzitnih država. Brojni indikatori koji utiču na energetsku bezbednost ovih država (posebno cene energenata), kao i neophodnost institucionalizacije, govore koliko je ceo sistem funkcionisanja energetskog tržišta promenljiv i zavisan od složenog sistema interesa gde svaki akter ima svoju ulogu u očuvanju stabilnosti globalnog energetskog tržišta. Pojava energetske bezbednosne dileme najbolji je primer toga koliko ponašanje jedne države utiče na ponašanje ostalih država. Stoga, akcenat se u narednom periodu prvenstveno stavlja na sprovođenje mera diverzifikacije kako bi se uticaj koji energetska bezbednost ima na spoljnu politiku država maksimalno smanjio. U isto vreme nove okolnosti transformacije svetskog tržišta energenata govore da je došlo vreme promena geopolitičke karte sveta, pa i uloga koje pojedini akteri na njoj imaju.

Sažetak ▼

Većinu aktuelnih oružanih sukoba u svetu karakteriše upotreba privatnih vojno-bezbednosnih kompanija, koje svojim kapacitetima predstavljaju značajan faktor u savremenim sukobima i međunarodnim odnosima. U nekim slučajevima broj pripadnika takvih kompanija prevazilazi broj regularnih snaga, pa time i uspeh međunarodnih koalicija u vojnim kampanjama danas u mnogome zavisi od usluga privatnog sektora bezbednosti. Zone oružanih sukoba, koje nisu isključivo i ratne zone, imaju niz sličnih i komplementarnih odrednica koje su značajne sa pravnog aspekta sagledavanja problema. Usled incidenata gde su teško prekršene odredbe humanitarnog prava, ukazala se hitna potreba za adekvatnom uređenošću ove oblasti na međunarodnopravnom nivou. Rad analizira referentne dokumente koji regulišu predmetnu oblast, sa kritičkim osvrtom na pravni status privatnih vojno-bezbednosnih kompanija i njihovih pripadnika u zonama oružanih sukoba.