Sažetak ▼

Na osnovu velikog broja relevantnih pokazatelja, danas, sa velikom sigurnošću, možemo pretpostaviti da Narodna Republika Kina (Kina) predstavlja jedan od najvažnijih geopolitičkih i geoekonomskih vektora multipolarnog međunarodnog poretka. Međutim, kineska spoljna politika je oduvek bila teško shvatljiva brojnim stručnjacima iz oblasti međunarodnih odnosa koji dolaze iz tzv. zapadne škole mišljenja, iz prostog razloga što ona nikada nije bila oblikovana prema „pravilima“ prosvetiteljskog racionalizma. Zbog toga njihove metode, paradigme, teorije i indikatori, u odgovoru na ključno pitanje o uticaju miroljubivog razvoja na kinesko geopolitičko (re)pozicioniranje u međunarodnom poretku, daju polovičan i vrednosno-subjektivan odgovor. Namera ovog rada je da analizom kineskog diskursa miroljubivog razvoja u periodu od 2003. do 2012. godine kada je na čelu Kine bio Hu Đintao (Hu Jintao), iz drugačijeg ugla pruži odgovor na postavljeno pitanje. U prvom delu rada biće problematizovano pitanje ekonomskog uspona Kine, njene demografske, diplomatske i geopolitičke snage u očima zapadnih država, u svetlu potencijalnih izazova po već ustanovljene norme ponašanja država u međunarodnom okruženju. Drugi deo ovog rada biće posvećen kritičkom objašnjenju koncepta miroljubivog razvoja u svetlu načina njegovog kreiranja, dok se treći deo bavi njegovom suštinskom važnošću u praktičnom potvrđivanju i izvršavanju kroz spoljnopolitičko i unutrašnje delovanje Kine.

Sažetak ▼

Savezna Republika Nemačka predstavlja jedan od stubova savremene Evropske unije. Kao najmnogoljudnija država EU, koja broji 82 miliona stanovnika i čija se ekonomija nalazi na pijedestalu evropskih ekonomija, neizostavno je da je njen uticaj na funkcionisanje evropskog mehanizma, u vremenima bremenitim različitim krizama kojima je Unija ophrvana, izuzetno veliki. Narastajuća moć Nemačke, kao posledica njene ekonomske snage, uticala je da mnogi Evropljani ponovo počnu da doživljavaju Nemačku kao potencijalnog evropskog hegemona. Osnovni zadatak ovog rada jeste da utvrdi da li su tvrdnje o navodnom nemačkom hegemonizmu u EU zasnovane na realnim pretpostavkama, i to na primeru tri krize čije reperkusije utiču ne samo na EU, već i na čitav evropski kontinent, a reč je o krizi evrozone, migrantskoj, kao i o ukrajinskoj krizi. Sve ove krize pokazale su da Berlin ima potencijala da predvodi EU, istovremeno ukazajući i na izazove sa kojima se suočio u pokušaju da poljuljani brod EU usmeri ka mirnoj luci. Iako je Nemačka nesumnjivo ekonomski najjača država Evropske unije, takav stepen dominacije nije ostvaren u političkoj sferi.

Sažetak ▼

Aktuelni geopolitički momenat u kome neosporno osećamo ritmove Prvog svetskog rata nameće razmatranje, već decenijama, nestabilne situacije u Jugoistočnoj Evropi i na Bliskom istoku, izazivajući interesovanje za prave uzroke jednog takvog razvoja događaja. Postavlje se pitanje zašto su nekada Jugoslavija, a sada Sirija najmaligniji konflikti na planeti? Uvid u konstituisanje Kraljevine SHS i Kraljevine Sirije, kroz prizmu diplomatskih, vojnih ali i ekonomsko-političkih procesa koji su pre skoro jednog veka imali za posledicu formiranje “veštačkih”, neodrživih državnih tvorevina na prostoru od strateškog značaja za očuvanje dominacije Velikih sila, u izvesnoj meri može nam osvetliti savremene procese na istim teritorijama.

Sažetak ▼

„Slučaj Pinoče“ je, po mnogima, jedan od najznačajnijih vođenih procesa u međunarodnom pravu. Pored međunarodnopravnog faktora, slučaj je bio „obojen“ i uticajima visoke međunarodne i domaće politike, aktivizmom nevladinih organizacija i drugih boraca za zaštitu ljudskih prava, kao i ličnim osobinama i biografijama nekih od sudija i drugih autoriteta u procesu. Pored problema nadležnosti britanskih sudova, centralno pitanje procesa predstavljalo je pitanje imuniteta generala Pinočea. U prilog tezi o značaju slučaja govori i činjenica da je tokom procesa vođen spor o „prevlasti“ dve međunarodnopravne obaveze sa karakterom ius cogens obavezi o poštovanju imuniteta šefa države naspram obaveze o procesuiranju zločina mučenja. Upravo je zbog toga ovaj proces trebalo da predstavlja prekretnicu u međunarodnom pravu, u domenu procesuiranja zločina koje su visoki državi organi počinili prema svojim građanima.

Sažetak ▼

Predmet analize ovog rada je fenomen transformacije bikulturnog identiteta u kontekstu integracija u širu multikulturnu zajednicu, a pojam “kulturno” za potrebe ovog rada sužava se na direktnu povezanost sa teritorijalizovanim etničkim identitetom. Rad se bavi načinom ugradnje bikulturnih identiteta u proces međukulturnog komuniciranja i multikulturne entitete, analizirajući taj proces na primeru zemalja Zapadnog Balkana u kontekstu evrointegracija, sa posebnim osvrtom na izgradnju nezavisne Crne Gore. Osnovna teza koja će biti izneta u ovom radu je da proces međukulturnog komuniciranja i multikulturnog društva kao preduslov ima upravo suprotan proces –prethodno jasno razgraničavanje pojedinačnih identiteta. Drugačije rečeno, proces integracija različitih nacionalnih identiteta u širu zajednicu zapravo pospešuje prethodno oštrije razgraničavanje različitih identiteta, nego što relaksira razlike između njih na putu ka novom “superidentitetu”.

Sažetak ▼

Autori izlažu ulogu Briksa u savremenim globalnim odnosima, odnosno globalnim odnosima s početka XXI veka. Rad pokriva čitav (dosadašnji) životni vek Brik(s)a, obuhvatajući period nastanka samog termina i koncepta, preko praktičnog povezivanja država Briksa i ustanovljavanja stalnih oblika saradnje, sve do najnovijih izazova institucionalizacije ove grupacije. Na kraju, autori raspravljaju o mogućnostima određenja Briksa u svetlu najnovijih trendova globalnih odnosa.

Sažetak ▼

Tradicionalno loši odnosi Srbije i Albanije dostigli su vrhunac 2008. godine, koju je obeležilo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije. Neprijateljski ton u komunikaciji, uprkos pojedinim pokušajima otopljavanja odnosa, održao se do promene režima u Srbiji i Albaniji 2013. godine i potpisivanja Briselskog sporazuma između Srbije i takozvane „Republike Kosovo“, čime otpočinje nova era u odnosima između ove dve države. Težeći članstvu u evropskoj uniji, Srbija i Albanija rešile su da dokažu da su spremne da sarađuju na putu ka zajedničkom cilju. Ipak, i pored nespornog približavanja dve zemlje i uspostavljanja odnosa na visokom nivou, značajne prepreke, poput kosovskog pitanja, ostaju i dalje na putu punoj normalizaciji. Namera autora ovog rada stoga je da opiše procese i događaje koji karakterišu odnose između Srbije i Albanije, u periodu od 2008. godine do danas, u cilju što boljeg razumevanja njihove bilateralne komunikacije. koristeći se analizom i sintezom autor će pokazati da su, i pored iskazane težnje za boljim i unapređenijim odnosima, Srbija i Albanija još uvek daleko od ravnopravnog partnerstva, iskrenog prijateljstva i suštinskog razumevanja u međusobnim odnosima, koji ostaju opterećeni brojnim nerešenim pitanjima od visoke važnosti.

Sažetak ▼

Članak se fokusira na razvoj, ishode i posledice ukrajinske krize. kao najznačajniji bezbednosni izazov u evropi od kraja Hladnog rata, ova kriza dramatično je pogoršala odnose između Rusije, s jedne, i Zapada, s druge strane, ostavljajući dalekosežne negativne posledice na međunarodne odnose u celini. Cilj ovog rada je analiza specifičnih okolnosti, interesa i položaja kako Ukrajine, tako i ključnih međunarodnih aktera, koji su prethodili ukrajinskoj krizi, uticali na njen tok i koji će imati ključnu ulogu u njenom daljem razvoju. Stavovi ključnih međunarodnih aktera, kao i formulisanje odgovarajućih politika prema Ukrajini, predstavljaju najzahtevnije zadatke i priliku za testiranje mogućnosti i ograničenja kada je reč o zajedničkom pristupu i saradnji međunarodne zajednice na rešavanju bezbednosnih izazova na post-sovjetskom prostoru.

Sažetak ▼

Savremene međunarodne odnose karakterišu jezgroviti politički integracioni tokovi. Intenziviranjem regionalnog povezivanja država, naročito onih sa sličnim istorijskim i kulturološkim činiocima, nastaju novi oblici regionalne saradnje, koji pored političkog, uključuju i njihovo privredno povezivanje. Takozvani efekat „prelivanja“ iz ekonomske u političku sferu, inicijalno nastao na prostoru posleratne evrope, trenutno se najdinamičnije manifestuje na azijskom kontinentu. Ovaj efekat je u najvećoj meri uzrokovan kineskom inicijativom „Jedan pojas-jedan put“, čiji početni deo u geografskom smislu obuhvata ovaj prostor. Kao teritorija izuzetno velike površine Centralna Azija postaje regija sa ubrzanom geopolitičkom dinamikom. Cilj ovog rada jeste pregled i sistematizacija akademske literature koja analizira spoljnu politiku Kazahstana kao važnu determinantu geopolitičke dinamike na prostoru Centralne Azije. U radu će biti prikazani važniji pravci delovanja spoljne politike kazahstana i implikacije koje ona ima na regionalnu bezbednost, kao i važne karakteristike bilateralnih odnosa sa Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom i državama neposrednog okruženja. Značajan korpus studija pretpostavlja da iako geopolitičku dinamiku Centralne Azije oblikuje kolizija interesa različitih sila na prostoru Kazahstana, ova država danas predstavlja znatno aktivnijeg političkog činioca na prostoru Azije. U tom smislu, veliki broj akademskih autora identifikuje kapacitet Kazahstana da kroz opšteprihvaćene multilateralne inicijative može značajno uticati na međunarodne odnose, što je može (u)činiti silom srednjeg dometa.

Sažetak ▼

U radu se izlažu i objašnjavaju istorijat, karakter, geografski opseg i budućnost geostrategijskog nadmetanja između Indije i kine na kopnu Južne Azije, i na akvatoriji Indijskog okeana. Osnovnu tezu rada čini stav da uprkos međusobnoj ekonomskoj saradnji i zajedničkom učešću u pojedinim međunarodnim forumima, poput BRIkS-a, Indija i Kina nisu politički partneri već suparnici, čije tekuće nadmetanje niskog intenziteta vremenom može da zadobije violentnije forme i sadržaje. takođe, u radu se iznosi i obrazlaže tvrđenje da je u ovom nadmetanju, za sada, Kina u povoljnijoj poziciji na kopnu, dok je Indija još uvek dominantnija na okeanu usled, pre svega, geografskih datosti. U završnom delu rada, autor pruža i osvrt na moguće globalne posledice nadmetanja dve najmnogoljudnije svetske nacije.

Sažetak ▼

S obzirom na svoju dugu istoriju, kompleksnu prirodu i znatne posledice, kašmirski sukob predmet je tematizovanja mnogih teorijskih radova i agencijskih izveštaja. On je odlika prošlosti, sadašnjosti i budućnosti indijskopakistanskih odnosa a, osim toga, značajan je činilac i nestabilnosti u regionu Južne azije. Shodno tome, osnovni cilj ovog rada jeste ostvarivanje uvida u genezu konflikta, kao i deskripcija sadašnjeg stanja kašmirskog sukoba. korišćenjem metodološkog postupka pregleda literature, najpre je predstavljen istorijat kašmirskog konflikta, a potom su data neka teorijska objašnjenja nastanka i prirode ovog sukoba. U centralnom delu rada, fokus je stavljen na sadašnju dinamiku spora, nakon čega sledi prikaz nekih od opcionih rešenja konflikta, a potom i zaključna razmatranja.

Sažetak ▼

U radu se analizira položaj Tajvana (Republike Kine) u istočnoazijskoj raspodeli moći, od hladnoratovskog „pionira demokratije“, koji je tek 1996. godine imao prve direktne izbore i instrumenta zaprečavanja narastajuće moći NR Kine, do mogućeg sticanja statusa još jedne kineske provincije specijalnog položaja, nalik Hong Kongu i Makau. Takođe, rad se bavi hipotetičkim izgledima da se Tajpej izbori za samostalnost, sa ili bez direktnog sukoba dve najveće svetske ekonomije – NR Kine i SAD.

Sažetak ▼

Jugoistočna Azija predstavlja jedan od svetskih (makro)regiona u kome se uočava jačanje uticaja radikalnih islamskih grupa. to se pre svega odnosi na njen maritimni deo, a posebno na regione aćeha i Sulavesija u Indoneziji, Južnih Filipina i Južnog Tajlanda, dok se u kontinentalnom delu kao potencijalna zona penetracije uticaja radikalnog islama nazire etnoprostor naroda Rohandža na istoku Mjanmara. Učestali teroristički napadi i i povezivanje organizovanih grupa iz različitih država koje su spremne da izvode terorističke akcije, a istovremeno baštine ideje radikalnog islama, jedna su od karakteristika ovog regiona u poslednjih deset godina. Rad se sastoji iz četiri dela. U prvom delu je detaljno opisano šta se podrazumeva pod pojmom Jugoistočna azija i objašnjena klasifikacija na maritimni i kontinentalni deo. U drugom delu je predstavljen istorijski proces širenja islama u jugoistočnoj aziji, kao i stvaranja specifičnog „tradicionalnog islama“ kao amalgama lokalnih tradicija i muslimanskog učenja. U trećem delu su analizirani uzroci promena u muslimanskom korpusu i sve većeg aktivizma radikalnih islamskih grupa u XXI veku, dok je četvrti deo posvećen zaključnim razmatranjima.

Sažetak ▼

U radu se analizira značaj i tip uloge koju je Evropska unija (EU) imala u kontekstu dosezanja pomirenja i rešavanja problema između Srbije i Hrvatske. Autor polazi od pretpostavke da EU teži da očuva mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu smirujući tenzije između Srbije i Hrvatske. Međutim, pitanje koje se nameće jeste na koji način je ona to činila i koliko je efikasna bila u svojoj nameri. Iz tog razloga se analiziraju novonastali problemi između Srbije i Hrvatske u periodu od 2012. do 2016. godine. Autor primećuje da dolazi do pada u odnosima između Srbije i Hrvatske nakon promene vlasti u obe zemlje, stoga se kao početni trenutak analize uzima dolazak Tomislava Nikolića na mesto predsednika Srbije 2012. godine. Na osnovu analiziranog ophođenja EU prema problemima sa kojima su se Srbija i Hrvatska suočavale, dolazi se do dvostrukog zaključka. Sa jedne strane, nije evidentno da EU pritiska obe strane da dođu do suštinskog razrešenja problema, pa se stoga primećuje da EU ipak ne igra konstruktivnu ulogu koja bi podrazumevala napore za dosezanje pomirenja između Srbije i Hrvatske. Sa druge strane, ukoliko se teži pukoj normalizaciji odnosa i sklanjanju problema sa dnevno-političke agende, onda to EU efikasno čini, igrajući ulogu neutralnog posrednika. S obzirom da autor ukazuje da su problemi uglavnom zasnovani na prošlosti, zaključuje se da strategija EU za rezrešavanje problema nije bila uspešna i da se iz tog razloga može očekivati još sličnih kriznih momenata u odnosima Srbije i Hrvatske.

Sažetak ▼

O migracijama, kao procesu kretanja stanovništva, može se govoriti kao o stalno prisutnom, i vremenski neuslovljenom fenomenu. Ipak, ne može se sporiti da periodično, usled specifičnih okolnosti, njihov intenzitet naglo poraste, stvarajući niz kratkoročnih i dugoročnih posledica, što posledično određuje i tokove istorije. Upravo, jednom tako značajnom migratornom talasu smo i mi danas savremenici. U ovom radu označene su tri najznačajnije posledice aktuelnog fenomena. Prva je bezbednosni izazov, prevashodno u smislu terorizma kao jedne od najvećih pretnji današnjice. Druga podrazumeva proces etnifikacije politike, koji iako se ne nalazi u središtu pažnje akademske i druge javnosti, može predstavljati zametak dugoročnih promena u regionalnoj politici i međusobnim odnosima evropskih država. O koncu, tu je izazov koji je postavljen pred institucije Evropske unije, njene organe i procedure, ali i pred sam duh evropske solidarnosti na kome sve i počiva. Naposletku, bavimo se razmatranjem perspektiva koja se pred Srbijom nalaze u ovim izazovnim vremenima.

Sažetak ▼

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), od samog svog nastanka, predstavlja predmet određenih kontroverzi, počev od načina njegovog osnivanja, preko pravila koja regulišu njegov postupak, do sudske prakse koju je iznedrio.2 Od zamerki da je „nelegalan i nelegitiman“, preko onih koje se tiču stvaranja novih instituta nepoznatih Konvenciji, do toga da odaje utisak delioca selektivne pravde, ovaj Tribunal prešao je trnovit put. Ipak, ne može se reći da je na tom putu došao do cilja. Primarni zadatak njegovog etabliranja – krivično gonjenje odgovornih lica [...], samo delimično je ostvaren, s obzirom na nespornu jednostranost u procesuiranju i osuđivanju za zločine izvršene tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini, što predstavlja jednu od ključnih zamerki koja bi mu se mogla uputiti. Premda ustanovljen kao ad hoc sud i zamišljen kao privremena institucija, njegova misija uprkos donetoj „strategiji okončanja rada“ i predviđanja prestanka svih aktivnosti do kraja 2010. godine, traje i dalje.3 Može se reći da, ovaj idejni tvorac hipotetičkog genocida u Srebrenici, iako pravno neperfektan, predstavlja našu neminovnost, a njegovo pravno nasleđe stvara realne konsekvence u pogledu stvaranja neujednačene istorije i relativiziranja istine na našim prostorima.

Sažetak ▼

Autor se bavi analizom odnosa između ODKB i NATO kao i nastojanjima ODKB za uspostavljanjem saradnje između ove dve organizacije kolektivne bezbednosti s obzirom na zajednički prepoznate izazove, rizike i pretnje (međunarodni terorizam, nelegalne migracije, trgovina narkoticima i ljudima). Pokušaji uspostavljanja odnosa i saradnje sa strane ODKB trajali su deset godina, u periodu 2004-2014 godine. NATO ne želi uspostavljanje saradanje jer na ODKB gleda kao na organizaciju osnovanu od strane Moskve za suprotstavljanje potencijalnom uticaju SAD i NATO na postsovjetskom prostoru. Dalji odnosi između ove dve organizacije direktno će zavisiti od ponovnog početka funkcionisanja Saveta NATO – Rusija čiji je rad suspendovan zbog konflikta u Ukrajini.

Sažetak ▼

U radu se razmatra pitanje regiona Zapadne Sahare i prava naroda Zapadne Sahare na samoopredeljenje. On obuhvata analizu nastanka ustaničkog pokreta na ovoj teritoriji, istorijski značaj ovog regiona, odnos koji međunarodna zajednica ima prema njemu, kao i odnos susednih država prema istom. Autor pokušava da skrene pažnju na nezainteresovanost međunarodne zajednice za rešavanje ovog problema. Ovaj rad se bavi i analizom savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde vezanim za pitanje da li je ova teritorija predstavljala terra nullius, te koje su zakonske veze između ove teritorije i ostalih zemalja u sporu, kao i Rezolucijom 690 koja garantuje održavanje referenduma o ovom pitanju pod kontrolom UN. Autor takođe skreće pažnju na konstantno, dugogodišnje kršenje osnovnih ljudskih prava na ovoj teritoriji. Posebno je istaknut značaj velikih sila za (ne)rešavanje ovog problema.

Sažetak ▼

Neizvestan oporavak globalne ekonomije, geopolitički rizici, buduće cene nafte i sirovina, volatilno kretanje kapitala i niske kamatne stope u velikoj meri opredeljuju monetarnu politiku. Veoma prilagodljive monetarne politike i izlaz iz ovakvih politika predstavljaju glavne izazove za kreatore monetarne politike. Iako su prilagodljiva politika i niske kamatne stope nakon izbijanja krize uticale na kreditni rast i priliv kapitala, njihova dugoročna primena utiče na profitabilnost banaka, pojavu novih rizika i otežava povratak na konvencionalne mere monetarne politike. Ipak, očekuje se da će se primena nestandardnih mera nastaviti u budućnosti i da će izlazak iz režima kvantitativnih olakšica biti postepen u skladu sa postizanjem ciljane inflacije i održivog ekonomskog rasta. U takvim okolnostima posebno je značajna podrška fiskalne politike i strukturnih reformi.